Šuga ovaca je zarazna bolest koju izazivaju šugarci. Šugave ovce se jako češu, ispada im vuna i krastave su. Šugu ovaca uglavnom izazivaju tri roda šugaraca: Sarcoptes, psoroptes i chorioptes.
Sarcoptes se, prema rečima Ivice Tomića savetodavca za stočarstvo u vranjskoj PSSS, jedva vidi golim okom.
– Sarcoptes se pojavljuje kod ovaca na onim delovima tela, koji nisu obrasli vunom, već samo maljama i koji nisu masni. Šuga počinje na usnama i oko njih, na nozdrvama i ostalim delovima lica kao i na spoljašnjoj strani ušiju, a samo izuzetno na donjoj površini karpalnih i terzalnih zglobova i distalnim delovima nogu – ističe Tomić.
Na zahvaćenim delovima tela stvaraju se kovržice i pojedinačni mehurići, koji se pretvaraju u kraste, dok su promenjena mesta natečena.
Psoroptes je najveći šugarac dužine 0,5 do 0,8 mm ovalnog oblika tela, živi na koži i ubadajući sisa krv domaćina. Izaziva pravu šugu ovaca, jer napada one delove tela koji su obrasli gustom vunom, a počinje u predelu krsta i na leđima, pa se širi duž leđa i na obe bočne strane trbuha. Ova šuga nikad ne zahvata prednji deo grudi i donji deo trbuha.
Napadnuta mesta su prekrivena crvenkastim ili žućkastim kvržicama, koje se pretvaraju u mehuriće i pustule. Mehurići i pustule se osuše u žute ljuspice, perut. Na tim mestima vuna ispada i na oguljenim delovima vide se kraste na koži.
Brže se ošugaju mlađe životinje i ovce plemenitih rasa. Bolesne životinje mršave postaju anemične i mogu uginuti od kaheksije.
Chorioptes je dug od 0,3 do 0,4 mm, ima duguljasto i ovalno telo. Ova vrsta šuge retko napada ovce i razvija se na nogama i to na stražnjim kičicama, uz pojavu crvenila perutanja i svraba na kojima se kasnije stvaraju debele kraste. Ponekad napadaju i kičice prednjih nogu, a retko stražnje noge do skrotuma, odnosno do vimena. Šuga se leči kupanjem ovaca u razblaženom tetmosolu, a zavisno do vrste šuge, mastima, linimentima ili uljima, kupanjem antiskabioznim sredstvima i gasiranjem. Sarcoptes i Chorioptesovaca se leče odstranjivanjem krasta mazanjem antiskabioznim mastima i uljima, kao što su helemrich – ova (dva dela sulfur depuratum, jedan deo kcasrbonium i sedam delova svinjske masti), odilen ( za male životinje), mešavina ulja i antiskabiozna sredstva ( 2 -5 % kreozot), balsamum peruvianum (balsamum peruvianum 1,0, spiritus et ol. lini aa 2,0). Od rastvora se upotrebljavaju 1 do 3 % kreolin, lizol, kreozol.
– Prava šuga se leči kupanjem u razblaženom tetmosolu (1 deo tetmosola i 10 delova vode) za kad je toplo vreme – naglašava Tomić. Prvo se operu zahvaćena mesta sapunom i vodom, radi odstranjivanja prljavštine i krasta. Razređen tetmosol se utrljava u kožu. Kupanje se sprovodi sa 2% rastvorom kreolina, lizola ili 0,5 do 1,5% arseninske kiseline.
Prava šuga se najsigurnije leči gasiranjem ovaca sa CO2 u gasnim komorama (uz prethodno šišanje). Gasiranje treba ponoviti posle pet dana. Posle gasiranja ovce se izvedu na svež vazduh, kako bi se izbeglo eventualno trovanje sa CO2.
Tekst i foto: Gordana Nastić
