Zasadi jagodastog voća na teritoriji Srbije udvostručeni su u odnosu na period od pre deset godina i danas se prostiru na 40.000 hektara, a poboljšava se kvalitet i kvantitet proizvodnje.
Pored standardnog voća, poput maline i kupine, u prethodnih nekoliko godina došlo do ekspanzije zasada borovnice, pod kojom je sada 3.000 hektara. Sve je više mladih poljoprivrednika koji se odlučuju da ulože u uzgoj ovog voća, jer je otkupna cena visoka, a rod dobar i kvalitetan.
„Pod borovnicom imamo četiri hektara i nakon pet godina od kad smo posadili prve stabljike može se reći da je posao uspešno razrađen, može da se zaradi, a u radovima u voćnjaku učestvuje čitava porodica. Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci. Ono što je najvažnije nikad nemamo problem sa potražnjom i sve što uberemo, to se i proda“, rekao je Mladen Šljivić za Tanjug.
On kaže i da otkupne cene ovog voća variraju, ali da su uvek zadovoljavajuće.
„Startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko 5 evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom“, kaže ovaj čačanski voćar.
Podsticaj proizvođačima jagodastog voća je i otvaranje novih tržišta i povećan izvoz jagodastih sorti.
Tokom 2020. izvezeno je jagodastog voća za 338 miliona evra, što je 19,4 odsto više u odnosu na vrednost izvoza 2019, a samo maline izvezene su za 260 miliona i one čine 40 odsto ukupnog izvoza voća iz Srbije.
„Na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem i Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti, na brendiranju, uvođenju savremenih tehnologija gajenja voća i uvođenju mehanizovane berbe tamo gde je to potrebno. Moramo da nastupamo pod brendom Srbija, da nudimo proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, poput ariljske maline. Država će svojim podsticajima pomagati proizvođačima da podižu zasade sertifikovanim sadnim materijalom, ali i jačanje i proširenje skladišnih kapaciteta“, rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.
Da bi oformili voćnjake pod borovnicama poljoprivrednicima pomaže i država. Za podsticaje podizanja zasada ove voćne vrste Ministarstvo je prošle godine dalo 200 miliona dinara, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada borovnice. Proizvođači za te potrebe mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budžeta, iz programa IPARD kroz mere 1 i 3, a od ove godine i kroz program za konkurentnu poljoprivredu Svetske banke.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
