U aleksinačkom kraju, za tri decenije, zasadi jagode su sa 200 hektara smanjeni na dvadeset. Razlozi su brojni: odlazak stanovništva, niske otkupne cene, nespremnost da se ulaže, pre svega u navodnjavanje.
Novkovići su mladi, preduzimljivi i odlučni da ostanu na selu i ozbiljno se bave poljoprivredom. Proizvodnju jagoda koju su Miloševi roditelji započeli pre tridesetak godina, oni su osavremenili i proširili.
„Ubacili smo plasteničku proizvodnju, od ove godine hidroponsku, na spratovima, sa gušćom sadnjom, bez ikakvog tretmana, potpuno zdrava jagoda. Prinos jeste veći, ali su veća i ulaganja, ali jednostavno sada drugačije i ne može, nije više klima takva, mora da se navodnjava“, kaže Miloš Novković iz Gredetina.
Za desetak godina, otkako je preuzeo posao, Miloš je udvostručio zasade jagoda, podigao plastenike, osavremenio i proizvodnju na njivi, gde se sada jagode sade na foliji, pod tunelima i navodnjavaju. Zato sa jednog hektara umesto 15, ubere više od 22 tone slatkih plodova, uz angažovanje sezonskih radnika.
„Težak je posao, kako nije težak, savijeni, vrućina, više puta kiša, moramo da beremo i po kiši, jagoda propada“, objašnjava Svetlana Dimitrijević.
Dogodine će jagode zasaditi u još tri velika plastenika podignuta uz subvenicije Ministarstva poljoprivrede. A nastaviće i sa plasteničkom proizvodnjom cveća i rasada povrća. Uz uzgoj stoke i proizvodnju stočne hrane, neophodno je da i u kući i na imanju rade svi.
„Mama čuva decu, pomaže nekad u berbi“, kaže Milena Novković, Miloševa supruga.
Spremni su da rade, ulažu i inoviraju, ali su im, kažu, za svako planiranje potrebne i garancije.
„Kad bi sve bilo kako treba, može lepo da se živi. Nesigurnost što se tiče otkupa i što se tiče cene. Sve ostalo znamo i možemo i da uradimo, a to ne zavisi od nas, ni cena ni otkup“, dodaje Miloš.
Sa otkupom i plasmanom nema problema, ali nisu zadovoljni cenom. Iako je za prve jagode iz plastenika bila 400 dinara, trenutno se otkupljuje za 1 evro po kilogramu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
