Ako nije u velikom zasadu, leska se kod nas gaji po stablo-dva na okućnici ili u mešovitom voćnjaku, gde često neopaženo prođe napad parazitne gljive, prouzrokovača pepelnice, kada joj treba pomoći. Pepelnica leske koju prouzrokuje gljiva Phyllactinia guttata je najčešća bolest ove voćne vrste.
Piše: Svetlana Mujanović
Istraživanja diplomirane inženjerke Marije Ivanovićiz PSSS – a u Kragujevcu pokazala su da se ova bolest, u manjem ili većem intenzitetu, javlja u svim regionima gajenja i svim zasadima leske. Gljiva prezimljava na naličju opalog lišća. U proleće zaražava mlade, zelene biljne organe. Prvi simptomi bolesti uočavaju se na naličju listova kao male, brašnaste pege koje se vremenom uvećavaju, postaju deblje, zahvataju veću regiju, a na površini se formiraju konidije, organi za razmnožavanje gljive, koje su jasno uočljive i kojima se zaraza širi tokom vegetacije. Imaju oblik loptice, a njihova boja se menja od žute do mrke i crne.
Ako se zaraza ostvari u fazi formiranja lisnih pupoljaka, simptomi se uočavaju kasnije u leto, obično tokom jula i avgusta, kada štete i nisu tako velike, jer u to vreme listovi se već i prirodno pripremaju da završe vegetaciju. Ako takvi listovi opadnu i ostanu ispod voćaka, štete će biti velike već sledeće vegetacije.
– Voćari koji otkriju pepelnicu na svojim stablima leske ne bi trebalo da je zanemare – upozorava inž. Ivanović. – Svo opalo lišće bi valjalo sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, prostor oko voćaka uzorati ili izašoviti, da se unište ili u zemljište zakopaju svi delovi preostalih zaraženih listova.
U regionima u kojima se leska gaji na većim površinama, regionalne prognozno-izveštajne službe prate razvoj pepelnice na ovoj voćnoj vrsti i blagovremeno obaveštavaju voćare o vremenu zaštite hemijskim preparatima. Preporučuju se uglavnom fungicidi na bazi a.m. penkonazol i a.m. sumpor, a najpovoljniji trenutak za zaštitu je čim se otkriju prvi znaci zaraze. Ako zaraza nije jaka, lišće se ne mora iznositi napolje i spaljivati, dovoljno je da se u zasadu rasturi urea, 40 kg po hektaru, i duboko zaore.
