Proizvodnja rasada ranog povrća može početi u februaru u uslovima proizvodnje u toplim lejama, ili zagrevanjem preko nekog biološkog izvora poput svežeg nezgorelog stajnjaka, slame i pleve, a moguća je primena električne energije ili tople vode. Obratiti pažnju na kvalitet supstrata, uz redovne preglede, jer se mogu pojaviti štetočine poput mušica ili malih belih larvi koje mogu da se hrane korenom i da utiču na kasnije propadanje biljaka.
Poljoprivredni proizvođači koji proizvode u grejanim plastenicima ili staklenicima sada mogu da pikiraju rasad, jer su tokom januara proizveli rasad za ranu povrtarsku proizvodnju, uz posebnu pažnju na negu rasada. Uslovi u proizvodnji, uz veliku količinu stajnjaka, mogu stvoriti isparenja štetnih gasova i vodene pare i da dovedu do previsoke vlažnosti i visoke temperature. To bitno utiče na osetljivost biljaka koje su podložnije napadu različitih patogena, pa je neophodno redovno provetravanje prostora za proizvodnju koje se preporučuje baš u cilju sprečavanja nastanka uslova koji su idealni za nastanak bolesti i razvoj štetočina.
U proizvodnji rasada ne treba preterivati sa navodnjavanjem, zato što se na taj način forsira razvoj plitkog korena zbog kojeg će biljka patiti, biće slabija resorpcija vode, dovodi do poleganja rasada i stvaraju se povoljni uslovi za razvoj bolesti. Mlade biljke koje niču pogodne su za razvoj različitih bolesti i štetočina. Prouzrokovači poleganja rasada su gljivice iz rodova Rhizoctonia spp., Pythium spp., Phytophthora spp koji se nalaze na površini zemljišta i razvijaju se u vlažnim uslovima. Prvi simptomi su omekšavanje i nekroza koji prstenasto obuhvataju stablo, i brzo se šire, a zbog onemogućenog protoka vode i hraniljivih materija dolazi do poleganja tzv. „topljenja rasada“, i takve biljke propadaju i suše se. Patogen se često u povoljnim uslovima brzo proširi i zahvata veći deo rasada.
U cilju zaštite rasada i prevencije pomenutih bolesti preporučuje se upotreba dezinfikovanog semena i supstrata uz umereno zalivanje sa dosta svetlosti i redovno provetravanje. Ukoliko se simptomi bolesti registruju u malom intenzitetu napada, na malom broju biljaka one se mogu ukloniti, a na mestima gde su bile upotrebiti neki fungicid poput preparata Previcur 607 SL (u koncentraciji 0,25 %) i Previcur Energy (0,15 %). Rastvorom ovih fungicida vodom zalivaju se biljke kao i zemljište oko njih, a prvo zalivanje se preporučuje odmah nakon setve, drugo se obavlja kada biljke imaju 10-ak centimetara visine ili posle pikiranja uz obavezni dodatak nekog od insekticida, dok treće zalivanje se obavlja kombinacijom fungicida i insektidica prilikom rasađivanja, kako bi se koren dobro natopio i zaštitio. Rasad mogu da napadnu rovci, krtice, miševi i puževi. Protiv rovaca i miševa se koriste odgovarajući mamci, dok se za suzbijanje puževa može upotrebiti Pužomor rasipanjem granula oko biljaka ili između redova, a primenjeni preparati bitno utiču da biljke lakše podnesu stres oko ukorenjavanja. Tokom februara u baštama kreću pripreme za ranu setvu i obavlja se obrada zemljišta, najčešće ručnim alatom ili kultivatorom. U poslednjoj dekadi februara može se obaviti setva graška, spanaća, belog luka, crnog luka, rotkvica, salata, šargarepe, peršuna, blitve i drugo, mada je nepisano pravilo da se sačeka dok se zemlja ugreje na 5°C.
Piše: Dipl. inž. Aleksandar Zdravković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
