Povrtari koji biljke gaje u plastenicima i staklenicima treba redovno da obilaze usev i, po mogućstvu, preventivno ga štite od njima već dobro poznatih bolesti i štetnih insekata. Milena Petrov, stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredne stanice u Novom Sadu, savetuje da se ovaj posao obavlja s mnogo opreza.
Paradajz se i dalje štiti od gljive Botrutis cinerea, prouzrokovača sive truleži, i plesnivosti lista, koju izaziva gljiva Fulvia fulva. Botritis se razvija na svim nadzemnim delovima biljke, uključujući cvetove i plodove. Na mestima infekcije obrazuje se sivkasta navlaka od organa za razmnožavanje gljive. Da se ovo ne bi dogodilo, paradajz se štiti fungicidima Snjitch 62,5-WG (6-8 g/100 kvadratnih metara), Signum (7 g/100 kvadratnih metara) ili Teldor 500-SC (10-15 ml/100 kvadratnih metara).
Fulviji odgovara kišovito, tmurno vreme i loše provetravanje objekta. Tada se na naličju lista stvaraju karakteristične pege. Razvoj bolesti se sprečava redovnim provetravanjem i zaštitom fungicidima: Bravo 720-SC i Dakoflo (0,2 posto), Mankogal 80 (0,25 %), Antracol KP-70 (0,25 %).
Takođe, treba obratiti pažnju na tripsa, koji napada cvet, i belu leptirastu vaš, koja je prisutna u svim objektima pod krovom. Mogu da se koriste Tepeki, Actelic 50 i Laser 240-SC u koncentracijama koje se preporučuju na uputstvima. Biljke se mogu štititi istovremeno od parazita i štetočina. Za parazitnu gljivu prouzrokovača plamenjače još uvek je rano i nema potrebe da se troše preparati.
Paprika se štiti od botritisa i tripsa, a koriste se isti preparati kao u paradajzu.
Krastavac je na meti grinja i tripsa. Od bolesti nema opasnosti, te fungicide ne treba upotrebljavati. Od insekticida najefikasniji je Actelic, koji istovremeno sprečava razvoj i uništava obe štetočine.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
