PRIMENA KAOLINA U VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA
Vegetacija je poodmakla, sunce prija biljkama, ali i parazitima koji izazivaju bolesti, i štetnim insektima koji mogu da nam „ukradu“ rod. Znači, valja ih štititi. Na velikim plantažama voća, u vinogradima i njivskoj proizvodnji povrća to se najčešće radi hemijskim preparatima. Mali proizvođači i hobisti koji izbegavaju hemiju, ma koliko proizvođači tvrdili da su preparati bezbedni ako se pravilno koriste i poštuje karenca, pribegavaju drugačijoj tehnologiji. Koriste razne čajeve, odvare, macerate… od drugih biljaka koji su, nesumnjivo, efikasni. Najvažnije je da nemaju karencu, ali treba često prskati i biti uz biljke po ceo dan i svaki dan. Jedan od tih ekoloških preparata, koristan za useve i bezopasan za ljude i prirodu, je i kaolinska glina.
Upotreba kaolinske gline kao efikasnog sredstva za zaštitu biljaka nije naš, domaći „izum“. Prirodni preparati na bazi ove gline se odavno koriste u zemljama Amerike i Evrope za zaštitu voćaka, jer stvaraju kristalni film i barijeru i na taj način štite biljke od insekata i prouzrokovača bolesti, a značajni su i zbog niza pozitivnih efekata koje imaju na biljke.
Štiti od ožegotina i gljiva, tera štetne insekte
O kaolinu kao izboru za zaštitu biljaka razgovarali smo sa dipl. inž. Lazarom Klještanovićem, savetodavcem u PSS Ruma. On ističe da se danas, u vreme intenzivne upotrebe pesticida, veliki naglasak daje na iznalaženje alternativnih metoda i sredstava za zaštitu biljaka koja će, uz dobar učinak, biti apsolutno neškodljiva za čoveka i njegovu okolinu.
– Kaolinska glina je mineralnog porekla, nastaje iz stena bogatih silicijumom, sadrži aluminijum, silicijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, nikl i druge metale – navodi dipl. inž. Klještanović. – Glavni mehanizam delovanja kaolinskog segmenta je u stvaranju kristalnog mikrofilma koji čini barijeru između biljnih patogena i štetočina sa jedne i štićene biljke sa druge strane. Kaolin se na biljku nanosi otopljen u vodi, gde isparavanjem stvara zaštitni film na površini oprskanog dela.
Kod primene je bitno da se na sve štićene delove ravnomerno nanese kaolinski film jer, osim što ih štiti, on snižava temperaturu biljke i povećava fotosintezu, umanjuje rizik od pojave ožegotina, mrežavosti plodova „zlatnog delišesa“, sprečava pojavu crvenila kod sorte „greni smit“, daje plodovima „gale“ lepšu boju. On je takođe repelent za jabukinog smotavca, crvenog pauka, lisne vaši, kruškinu buvu, tripse, skakavce, grinje, rilaše i druge štetne insekte, štiti jabuku i krušku od čađave krastavosti i ostalih bolesti, jer stvara zaštitini sloj na površini lista koji izaziva prodiranje gljiva u biljku.
Potrebno je napomenuti da sirova kaolinska glina nije isto što i fino mlevena i obrađena, „upakovana“ u različite preparate, jer sirova može izazvati neželjene posledice na biljci, postoji opasnost da deluje fitotoksično i izazva odumiranje pojedinih delova.
Nema pesticida niti opasnosti za pčele
Jedan film kaolinske gline nije dovoljan za pokrivanje i odbijanje insekata. Ključno je da se celo stablo „beli“, odnosno, da bude dobro okupano kako ne bi došlo do polaganja jaja. Biljni delovi moraju biti pokriveni filmom već na početku otpadanja kruničnih listića, jer glina slabije deluje na razvijene larve.
Kaolin je efikasan i u smanjenju brojnosti kruškine buve, čime se smanjuje upotreba insekticida. Februar je ključni mesec za suzbijanje prve generacije štetočine, jer, s porastom temperature i prvim toplijim danima u februaru počinje let ženki buve, koja polaže jaja u udubljenja na kori debla i grana ili u pazuhu pupoljaka, te se mora prskati pod jačim pritiskom. Drugi tretman trebalo bi da sledi u maju, ali je efekat već postignut. Kada se poštuju ovi rokovi prskanja, nema potrebe da se u zaštiti kruške od ove, najopasnije i najupornije štetočine kruške koriste pesticidi, pošteđene su pčele i ostali korisni insekti. Valja napomenuti da je za jedan tretman potrebno 20 do 50 kg gline na 1.000 litara vode.
Gotovi preparati mogu da se nađu u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, a tretmani se mogu ponavljati do pred berbu, jer ne postoji karenca, iako nije preporučljivo da se prska u kontinuitetu od početka do kraja vegetacije. Posle tri-četiri tretmana valja napraviti pauzu nekoliko nedelja, i prskati uvek u večernjim satima, a ovi preparati se mogu mešati s svim pesticidima.
Prirodni mineral neotrovan za čoveka
Kaolin, poznat i kao bela glina, prirodni je proizvod iz minerala gline kaolinita. Ime je dobio po brdu Kaol-ing u Kini gde se već vekovima iskopava u tamošnjim rudnicima. Kako smo saznali od dr Vesne Mrvić, savetnika u Odseku za pedologiju u Institutu za zemljište u Beogradu, ovaj mineral ne postoji u našoj zemlji, čak ni u bližem okruženju, i zbog toga se uvozi iz daleke Kine.
Sadrži silicijum dioksid, aluminijum oksid, magnezijum oksid, kalcijum oksid, gvožđe oksid i titan dioksid. Sve su to neorganska jedinjenja neotrovna za čoveka i okolinu koja se koriste i u kozmetici, i u industiji pasta za zube. Fina, svilenkasta tekstura omogućava lako raspršivanje u svim formulacijama, blago kisele reakcije (pH 5).
Piše: Svetlana Mujanović
