U zasadima jabučastog voća u kojima zimska rezidba nije završena, može se završiti tokom februara, u periodu mirovanja vegetacije. Ukoliko uslovi dozvole, može se orezivati i koštičavo voće.
Orezivanje je agrotehnička mera u cilju veće produktivnosti i dobre zdravstvene kondicije voćnjaka, a obavlja se u periodu od faze mirovanja do faze početak kretanja vegetacije, dok kod koštičavog voća se radi onda kada prođe opasnost od zimskih mrazeva. U cilju kontrole bolesti i prezimljujućih formi štetočina, a pre sprovođenja rezidbe, preporučuje se sprovođenje nekoliko drugih higijensko-sanitarnih mera kao što su sakupljanje suvih i opalih grana uz spaljivanje zaraženih biljnih delova koji mogu biti izvor infekcije u narednoj sezoni, paljenje opalog lišća uz uklanjanje mumificiranih plodova, dezinfekcija alata i pribora za rezidbu, skidanje i struganje kore sa mahovinom i lišajevima itd.
Bakarni preparati i mineralna ulja
Dezinfekcija alata tokom rezidbe voća je obavezna mera u cilju sprečavanja širenja raznih oboljenja u voćnjaku. Za dezinfekciju alata može se korisiti 70 % alkohol, ili potapanje u rastvor kalijum permanganata (1 ml u 100 ml vode). Ukoliko su u pitanju veći rezovi, preporučuje se premazivanje rana voćarskim voskom, uz obaveznu upotrebu čistog i naoštrenog alata.
Februar je vreme kada se sprovodi prvo prskanje u voćnjacima, ukoliko je rezidba završena. Sprovodi se nakog iznošenja biljnog materijala iz voćnjaka, a ima za cilj smanjivanje infektivnog potencijala različitih patogena, bolesti kao i smanjenje brojnosti štetočina. Zimsko prskanje bitno utiče na štetočine koje se nalaze u naborima pupoljaka, granama, u krošnjama itd., a obavlja se na temperaturama iznad 7 °S po tihom i sunčanom vremenu bez vetra, uz obavezan veći utrošak vode kako bi stabla bila „okupana“ preparatom, u cilju dolaska depozita preparata na celu površinu stabla. Za sprovođenje zimskog prskanja koriste se gotove verzije bakarnih preparata i mineralnih ulja, a mogu se sprovoditi i odvojeno gde bakar ima fungicidna dejstva dok ulja deluju kao insekticid i akaricid, a od izuzetnog je značaja praćenje faze u kojoj se voće nalazi kako bi se reagovalo u pravom trenutku, jer pupoljci ukoliko mnogo nabubre mogu biti oštećeni od strane bakarnih preparata.
U zasadima jabuka, krušaka, dunja, šljiva, višanja itd. mogu se upotrebiti neki od sledećih preparata na bazi bakra:
- Funguran OH/Patrol (a.m. Cu iz bakarhidroksida ) u količini 2 kg/ha, ili
- Nordox 75 WG (a.m. Cu iz bakar oksida) u koncentraciji 0,1 do 0,2 %, ili
- Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) u koncentraciji 0,5 %, ili
- Everest (Cu iz bakar-hidroksida) u koncentraciji 0,3 do 0,4 %, ili
- Kocide 2000 (Cu iz bakar-hidroksida) u količini 2,5 kg/ha, ili
- Fungohem SC (a.m.bakar-hidroksid) u količini 1,5 do 3 kg/ha, ili
- Cuprablau Z 35 WG (a.m bakarni-oksihlorid) u količini 3 kg/ha, ili
- Curenox 50 WP (Cu iz bakar-oksihlorida) u količini 1,5 do 2 kg/ha, ili
- Grifon (Cu iz bakar-oksihlorida+bakar-hidroksid) u količini 4 l/ha.
Za suzbijanje prezimljujućih oblika štetnih insekata preporučuje se primena nekog od mineralnih ulja:
- Galmin ili Galmin 800 3-4 %,
- Letol EC 1-2 %, ili
- Nitropol S u koncentraciji 1,3 %.
Piše: Dipl. inž. Aleksandar Zdravković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
