Nenad Ordić napustio je siguran posao u Vranju, naselio se u selu Preobraženje i u njemu čuva sprski genetski resurs. Najveće blago koje jedna zemlja može da ima, autohtone životinjske vrste koje potiču iz srednjeg veka. Ako ste nekada zamišljali Nojevu arku, e, Nenad ju je sagradio. Ali sagradivši je, umesto da uživa u onome što ima, on je samo dobio više problema i glavobolje. Najveću glavobolju izazivaju mu neisplaćene subvencije iz 2021. godine u iznosu od četiri i po hiljade po grlu.
– Uzgajivači autohtonih vrsta su skoro svi isplaćeni, ostali smo mi iz rubnih delova Srbije, koji do sada nismo dobili ni dinara. Ja sam čuvar genetskih resursa Srbije i, ako se nešto ne promeni, uskoro ću morati da rasprodam to što imam. Imam vitorogu žuju, karakačanske ovce, karakačanskog konja – jedinog u Srbiji, krave buše, dugodlake koze, balkanskog magarca i velika je šteta što država dozvoljava da ovo nestane – razočaran je Nenad odnosom Ministarstva prema ovom nacionalnom blagu. Smatra da će srednjovekovna ovca će nestati zbog neisplaćenih subvencija jer je njen uzgoj neisplativ.
– Nijedna autohtona rasa nije isplativa za držanje bez subvencija. Subvencija za autohtone ovce je 4,5 hiljada po grlu, za vintenberg ovcu je 7,5 hiljada. Vintenberg ovca ojagnji jagnje od 7 kilograma, a naša žuja ili karakačanska ovca ojagnji jagnje od 1,5 kg. To jagnje od vinterberga vrlo brzo dostigne kilažu od 20-25 kg, prodaju jagnje za 100 evra, plus 7,5 hiljada redovne subvencije i oni nemaju problem za držanje. Mi s autohtonim vrstama imamo 4,5 hiljada subvencije, koju nismo dobili, i potrebno je godinu dana da naše jagnje dođe do te težine. Za godinu dana koliko puta će to jagnje da se razboli, i da li će opstati – zapitao se Ordić koji hranu uglavnom kupuje i tih 700.000 dinara, koliko mu država duguje za subvencije, mnogo bi mu značilo.
– Ne bunim se za iznos subvencija, već za to što nisu isplaćene. Na dnevnom nivou trošim oko 30 evra za hranu, jer 80 posto kupujem. Sad sam u problemu zbog neisplaćenih subvencija. Meni duguju za 2021. godinu oko 700.000 dinara. Šta mogu, čuvaću šta ne mogu, rasprodaću. Albanci s Kosova i ljudi iz Makedonije jedva čekaju da objavim da prodajem jer to što imam je vrlo retko. Kad rasprodam životinje, direktno udaram na srpski genetski resurs, ali nemam izbora. Nekada sam imao šezdesetak karakačanskih ovaca, sada imam trinaest, ne znam ni kako ću njih hraniti ako mi ne isplate novac – rekao je Nenad Ordić iz Preobraženja kod Vranja.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: privatna arhiva
