Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Зашто се чешће сади у пролеће

Зашто се чешће сади у пролеће

69

Моменат садње винове лозе игра велику улогу приликом заснивања новог засада. У  агроеколошким условима на простору Фрушке горе виноградари се најчешће опредељују за пролећну садњу. Један од разлога за то  јесте да би се избегла опасност од измрзавања, иако лоза која се засади у јесен има веће шансе за боље укорењавање и раније кретање у пролеће.

У  случају да се у нашим климатским условима лоза сади на јесен, мора се прибећи загртању калемова ради заштите од мржњења, што је додатни посао. То је најчешћи разлог због ког се виноградари опредељују за пролећну садњу.  У топлијим пределима где нема ризика од измрзавања уобичајена је  јесења садња.

Сав терет је на стубовима

– Оптимално време за садњу јесте између 15. марта и 15. априла – истиче проф. др Драгослав Иванишевић уз напомену да временске прилике могу утицати на померање тог рока. – Ове године је април био веома кишан па се није могло садити. Ретко где је је то урађено у поменутом  року.  Често се дешава да се сади половином маја, крајем маја па чак и почетком јуна. Они који су половином маја ове године засадили лозу, добро су прошли за разлику од оних који су то урадили  почетком јуна,  јер је врло брзо након хладног и кишног периода, кроз неколико дана, дошло до наглог скока температура што наравно није било добро. Било је потребно заливање, али ни заливањем се неке ствари не могу надоместити.

По Иванишевићевим речима, било би добро у првој години, након садње, поставити потпору – стубове и жицу, можда чак и пре тога. Уколико се потпора постави пре садње то може да буде ограничавајући фактор за избор начина садње. Али у  другој години јесте битно да постоје стубови и жица. Сваки чокот мора имати своју притку, а жица у том периоду развоја лозе није неопходна у горњим спратовима.

 Стубови су главни носиоци оптерећења. Због тога је потребно да буду јако квалитетни и добро постављени. Најчешће се користе две врсте стубова – бетонски и метални. Бетонски стубови израђени од пренапрегнутог армираног бетона су тешки 46 кг, а  димензије су им: 9 cm x 9 cm x 260 cm.  Чеони и стубови за стабилизацију се побијају на 80 цм дубине. Метални стубови, који се користе као унутрашњи стубови, изграђени су од поцинкованог лима и много су лакши за манипулацију. На њима постоје закачке које држе жицу, због чега су многе агротехничке мере олакшане. Одликује их и дуга трајност. Дуги су 250 цм, а тешки 4 кг. Унутрашњи стубови се побијају на дубину од 60 цм.

Лоза љубитељка сунца

Данас се за садњу користе многобројне технике. Највише се примењује садња хидробуром помоћу водене садиљке. На неким везаним земљиштима  садња хидробуром није препоручљива јер га сабија. Машинска садња је све више  у употреби, поготово на већим површинама. Доста је погодна и добра с тим што треба водити рачуна да је то сува садња без заливања. Винградари у последње време често користе и тзв. садњу помоћу виљушке.

Ако се зна зна да је винова лоза љубитељка сунца, правац пружања редова се одређује тако да чокоти у новом засаду буду што дуже осунчани

током дана. У северним крајевима је пожељно да то буде правац север-југ или североисток-југозапад.Сматра се да је идеалан правац редова у винограду север-југ али се од овог правца одступа у случајевима ако је парцела узана и дугачка, па се редови постављају по дужини парцеле), затим ако је парцела на нагнутом терену и тада се редови постављају попречно на нагиб терена и  у рејонима где дувају доминантни ветрови када се редови формирају тако да ветар

дува кроз њих.

Дужина редова у винограду треба да буде 100  до 120 м, а највише до 200 м у већим засадима. Растојање садње зависи првенствено од механизације, гајених сорти и узгојног облика чокота. У пракси се виногради најчешће подижу са растојањем 2,7-3,0 x 0,8-1,0 метар код појединачне садње или 2,7-3,0 x 1,6 м код садње чокота у пару.