Momenat sadnje vinove loze igra veliku ulogu prilikom zasnivanja novog zasada. U agroekološkim uslovima na prostoru Fruške gore vinogradari se najčešće opredeljuju za prolećnu sadnju. Jedan od razloga za to jeste da bi se izbegla opasnost od izmrzavanja, iako loza koja se zasadi u jesen ima veće šanse za bolje ukorenjavanje i ranije kretanje u proleće.
U slučaju da se u našim klimatskim uslovima loza sadi na jesen, mora se pribeći zagrtanju kalemova radi zaštite od mržnjenja, što je dodatni posao. To je najčešći razlog zbog kog se vinogradari opredeljuju za prolećnu sadnju. U toplijim predelima gde nema rizika od izmrzavanja uobičajena je jesenja sadnja.
Sav teret je na stubovima
– Optimalno vreme za sadnju jeste između 15. marta i 15. aprila – ističe prof. dr Dragoslav Ivanišević uz napomenu da vremenske prilike mogu uticati na pomeranje tog roka. – Ove godine je april bio veoma kišan pa se nije moglo saditi. Retko gde je je to urađeno u pomenutom roku. Često se dešava da se sadi polovinom maja, krajem maja pa čak i početkom juna. Oni koji su polovinom maja ove godine zasadili lozu, dobro su prošli za razliku od onih koji su to uradili početkom juna, jer je vrlo brzo nakon hladnog i kišnog perioda, kroz nekoliko dana, došlo do naglog skoka temperatura što naravno nije bilo dobro. Bilo je potrebno zalivanje, ali ni zalivanjem se neke stvari ne mogu nadomestiti.
Po Ivaniševićevim rečima, bilo bi dobro u prvoj godini, nakon sadnje, postaviti potporu – stubove i žicu, možda čak i pre toga. Ukoliko se potpora postavi pre sadnje to može da bude ograničavajući faktor za izbor načina sadnje. Ali u drugoj godini jeste bitno da postoje stubovi i žica. Svaki čokot mora imati svoju pritku, a žica u tom periodu razvoja loze nije neophodna u gornjim spratovima.
Stubovi su glavni nosioci opterećenja. Zbog toga je potrebno da budu jako kvalitetni i dobro postavljeni. Najčešće se koriste dve vrste stubova – betonski i metalni. Betonski stubovi izrađeni od prenapregnutog armiranog betona su teški 46 kg, a dimenzije su im: 9 cm x 9 cm x 260 cm. Čeoni i stubovi za stabilizaciju se pobijaju na 80 cm dubine. Metalni stubovi, koji se koriste kao unutrašnji stubovi, izgrađeni su od pocinkovanog lima i mnogo su lakši za manipulaciju. Na njima postoje zakačke koje drže žicu, zbog čega su mnoge agrotehničke mere olakšane. Odlikuje ih i duga trajnost. Dugi su 250 cm, a teški 4 kg. Unutrašnji stubovi se pobijaju na dubinu od 60 cm.
Loza ljubiteljka sunca
Danas se za sadnju koriste mnogobrojne tehnike. Najviše se primenjuje sadnja hidroburom pomoću vodene sadiljke. Na nekim vezanim zemljištima sadnja hidroburom nije preporučljiva jer ga sabija. Mašinska sadnja je sve više u upotrebi, pogotovo na većim površinama. Dosta je pogodna i dobra s tim što treba voditi računa da je to suva sadnja bez zalivanja. Vingradari u poslednje vreme često koriste i tzv. sadnju pomoću viljuške.
Ako se zna zna da je vinova loza ljubiteljka sunca, pravac pružanja redova se određuje tako da čokoti u novom zasadu budu što duže osunčani
tokom dana. U severnim krajevima je poželjno da to bude pravac sever-jug ili severoistok-jugozapad.Smatra se da je idealan pravac redova u vinogradu sever-jug ali se od ovog pravca odstupa u slučajevima ako je parcela uzana i dugačka, pa se redovi postavljaju po dužini parcele), zatim ako je parcela na nagnutom terenu i tada se redovi postavljaju poprečno na nagib terena i u rejonima gde duvaju dominantni vetrovi kada se redovi formiraju tako da vetar
duva kroz njih.
Dužina redova u vinogradu treba da bude 100 do 120 m, a najviše do 200 m u većim zasadima. Rastojanje sadnje zavisi prvenstveno od mehanizacije, gajenih sorti i uzgojnog oblika čokota. U praksi se vinogradi najčešće podižu sa rastojanjem 2,7-3,0 x 0,8-1,0 metar kod pojedinačne sadnje ili 2,7-3,0 x 1,6 m kod sadnje čokota u paru.
