U naučnim i stručnim krugovima se dosta priča o osiromašenju zemljišta organskom materijom i njegovoj degradaciji koja se odnosi na pogoršanje, kako fizičkih, tako i hemijskih i bioloških karakteristika. To je dovelo do pogoršanja uslova u kojem se razvija koren, a od svih elemenata, usvajanje fosfora je najproblematičnije od svih hraniva u degradiranim zemljištima.
Bez obzira što se u organskoj materiji može nalaziti od 3 do čak 75 % ukupnog fosfora u zemljištu, usvojivost takvog fosfora za biljke je relativno mala pa tako glavni izvor biljkama predstavljaju neorganski oblici ovog elementa. Vrednost organske materije se, pored ostalih dobrobiti povećanja njenog učešća u zemljištu, ogleda i u stvaranju mogućnosti da hemijskim reakcijama organskih kiselina imobilizuju druge katjone (kalcijum, gvožđe, aluminijum) i na taj način oslobađaju fosfatne jone. Iz tog razloga stajnjak, kompost i drugi organski oplemenjivači olakšavaju asimilaciju fosfora i povećavaju raspoloživi sadržaj u zemljištu.
Već je rečeno da glinovita zemljišta imaju veću adsorpciju, pre svega zbog loše aerisanosti, pa biljke gajene na takvim zemljištima obično imaju slabije razvijen korenov sistem. Poseban problem predstavlja činjenica da se u njima slabije razvija finije korenje, koje je odgovorno za kontinuirano usvajanje fosfora. Zbog toga se na težim zemljištima moraju češće primenjivati fosforna đubriva, dok se u lakšim i fizički manje aktivnim zemljištima, po pravilu bolje razvija korenov sistem, a dostupnost fosfora u njima je veća za sve biljke. Proizvođači koji imaju zasade na lakšim zemljištima, predviđene količine fosfornih đubriva treba da unose u tri ili četiri navrata tokom godine, jer se fosfor u njima izuzetno loše zadržava.
Ostaci pesticida smanjuju mogućnost usvajanja fosfora tako što ga imobilišu za potrebe svoje razgradnje, zbog čega su i potrebe za ovim elementom veće na zemljištima na kojima se vrši intenzivnija primena zaštitnih sredstava.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić,
Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
