Tritikale je hibrid pšenice i raži koji se u svetu nastao i gaji se od 1969. godine. Godišnje se u svetu seje na preko 4 miliona hektara, sa kojih se požnje oko 17 miliona tona zrna. Dobrivoje Popović, inženjer poljoprivrede i dugogodišnji savetnik za ratarstvo iz Kragujevca, kaže da je to žitarica budućnosti.
„Savremene sorte su izuzetno otporne na patogene, dobro podnose sušu i niske temperature. Uspevaju na siromašnim zemljištima. Optimalni rok setve je polovina oktobra, ali je tolerantan na rokove. Obrada zemlje je ista kao za pšenicu. Ali, bolje prezimljava od pšenice i bolje podnosi naglo otapanje snega i pojavu ledene kore. Intenzivno se bokori, ima ubrzani prolećni porast, zbog čega nema korova. Seje se na dubinu od 3 do 6 centimetara. Ima izuzetno aktivan enzim alfoamilazu, koji služi za hidrolizu skroba, pa ga ne treba veštačku dodavati, kao kod kukuruza. Zbog svih prednosti smatram je biljkom budućnosti“, kaže dipl.inž. Dobrivoje Popović.
U Šumadiji se tritikale svake godine seje na oko 2.000 hektara, od ukupno 23.000 hektara ratarskih oranica. Srbija se prema podacima FAO u 2014. godini našla na visokom 18. mestu po proizvodnji tritikalea, koji je tada požnjeven sa 22.000 hektara, a od tada se taj broj udvostručio.
„Značajno povećanje oranica pod tritikaleom u Srbiji došlo je posle pojave domaćih sorti. U Centru za strna žita iz Kragujevca nastale su neke od najpoznatijih sorti. Prosečan prinos po hektaru je od 7,5 do 8 tona. Ima veliki potencijal rodnosti, koristi se i za ljudski i za stočnu hranu, i ima veliku hranljivu vrednost. Zelena masa se koristi kao seno ili za silažu. Preradom se dobija bioetanol, koristi se u industriji alkoholnih pića i piva, za pravljenje brašna“, navodi Popović.
Brašno od tritikalea za ljudsku ishranu slabijeg je kvaliteta od pšeničnog, ali proizvodi poput testenina su hranljiviji. Popović dodaje da ga je najbolje koristiti u razmeri 30 prema 70 sa pšeničnim brašnom.
Tekst i foto: Biljana Nenković
