U samom srcu Banatskog Velikog Sela, pokraj Kikinde, neposredno pored znaka koji pokazuje smer do mesta u Bosni i Hercegovini odakle potiče većina stanovnika tog sela, nalazi se Zavičajna kuća. Oko nje se održavaju različite seoske manifestacije, a njena unutrašnjost predstavlja podsećanje na davna vremena i predele koji su sada samo deo sećanja.
Iako po svemu, od ognjišta do spavaće sobe, podseća na autentični dom u samoj Bosni, nastala je pre nešto više od 15 godina. Za meštane Banatskog Velikog Sela Zavičajna kuća predstavlja nešto više od nostalgije za rodnim krajem.
„U principu, ovo je dug prema roditeljima, ali i da mladi vide kako se živelo u zavičaju, kako su njihovi dedovi, pradedovi i očevi živeli u Bosni.“ izjavio je Dragan Blanuša, nekadašnji predsednik MZ Banatsko Veliko Selo.
„A živelo se skromno, ali lepo“, priča Rosa Bubalo, koja je kao desetogodišnja devojčica došla u Banatsko Veliko Selo 1945. godine iz rodne Gradine. „Zavičajna kuća je tu da podseti na vremena u kojima je porodica bila stub celokupne zajednice. Bilo je okupljanja uveče, za večerom. Gazda kuće pravio je raspored šta će ko sutra da radi. On se slušao i nije bilo „Neću“ ili „Ne mogu“. Tada su se poštovali stari ljudi.“
Autentična bosanska kuća imala je dvoja vrata. Jedna su gledala na dolinu, da se vidi ko dolazi, dok su druga bila okrenuta na drugu stranu, za lakši beg od neprijatelja. Kuća je imala i poseban sistem otvaranja krova, da bi izlazio dim iz ognjišta.
„To je otvor koji se otvarao, odnosno badža. Da bi se mogla otvoriti gore na krovu, napravljena je i badženjača, odnosno dugačka letva, uz pomoću kog se otvarao krov, da bi izlazio dim.“
O Zavičajnoj kući u Banatskom Velikom Selu sada brine Udruženje žena „Velikoselke“. Želja im je da kuću još više unaprede. Dragana Đurđević, predsednica Udruženja dodaje „ Tako da smo se mi, po projektu, opredelili da napravimo još dve prostorije koje nedostaju, da bi bile autentične, kao što su u Bosni naši preci živeli.“
Zavičajna kuća u Banatskom Velikom Selu zanimljiva je i ljudima rođenim u Banatu, kao slika malo drugačijeg mentaliteta.
Ipak, ona je prevashodno prostor koji čuva sećanja svih koji su iz različitih razloga morali da napuste rodni kraj.
Izvor: RTV
Foto: RTV
