Piše: Jasna Bajšanski

Na pitanje – šta je održiva poljoprivreda – Svetska organizacija za hranu Ujedinjenih nacija – FAO definiše je kao integrisani sistem biljnih i stočarskih proizvodnih praksi koji dugoročno zadovoljavaju potrebe ljudi za hranom, čuvaju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa, imaju visoku ekonomsku vrednost i unapređuju kvalitet života farmera, lokalne zajednice i društva u celini. Branislava i Goran Stepanov iz Kikinde nastoje da njihovo neveliko imanje funkcionište baš po ovim principima.

Njihov drugi princip je da od takvog posla mogu da žive, odnosno, da preradom primarnih, ali i prerađevina i nusproizvoda, ostvaruju dodatu vrednost. Od 1997. godine, kada su se venčali, počelo je ovo njihovo životno poglavlje. Ponosno nastavljajući vekovnu porodičnu tradiciju, plodove sa svojih njiva i voćnjaka plasiraju i u formi hladno ceđenih ulja, brašna i putera po kojima su i postali prepoznatljivi.

Znanje, iskustvo i mnogo rada

Kažu da su za proizvodnju kvalitetnog proizvoda potrebni znanje, iskustvo i mnogo truda i rada.

– Volimo to što radimo, zato nam predani rad ne pada teško. Želimo da održimo i unapredimo kvalitet koji smo gradili duže od dve decenije. Zato stalno učimo, usavršavamo se i slušamo naše kupce. Rado se odazivamo pozivima da izlažemo na sajmovima i izložbama. To su dobre prilike da budućim potrošačima pokažemo da je priča o našim proizvodima – „Zdravo dobra priča“. To je naš brend i poruka koju želimo da prenesemo, poručuju Stepanovi.

Ova složna porodica proizvodi hladno ceđena ulja bundeve, suncokreta, lešnika, maka i koštice kajsije. Na tržište iznose i brašno od lešnika, bundeve i maka, kao i putere od lešnika i bundeve.

Čist vitamin B17 iz koštice kajsije

– Ulje koštice kajsije dobija se hladnim ceđenjem iz jezgra koštice. Sadrži nezasićene masti, oleinsku i linolne kiseline, amigdalin, čist vitamin B17, vitamine A, C, E, omega 9, 6, 3, palmitinsku i sterainsku kiselinu. Kada se preventivno pije sedam kapi dnevno, pomaže čišćenju organizma, jačanju imuniteta i pozitivno deluje protiv upala. Ukoliko u organizmu postoje upalni procesi, ciste, miomi, postoje problemi sa probavom, povišenim šećerom ili holesterolom, sedam kapi treba uzimati i uveče. Ljudi koji idu na hemioterapiju ili zračenje samo piju veću količinu – 21 kap ujutro i isto toliko uveče. Blagotvorno je za sve tipove kože, vlaži kožu i kosu, čisti pore, štiti od UV zračenja. Stimuliše regeneraciju kože, pomaže u sprečavanju nastanka mitesera, podmlađuje zrelu kožu, hidrira, omekšava i umiruje – objašnjava Branislava Stepanov.

Ona napominje da se sva ova hladno ceđena ulja mogu koristiti kao salatna, a na suncokretovom i lešnikom namirnice mogu da se prže, jer je njihova tačka dimljenja 220 stepeni. Saznajemo i da lešnikovo ulje, preliveno preko sira, uz čašu vina predstavlja fantastičnu večeru. Tačka dimljenja kod bundevinog ulja je 160 stepeni i zajedno sa uljem od maka predstavlja odlično dezertno ulje.

Kao dobru kombinaciju naša sagovornica navodi sladoled od vanile preliven bundevinim uljem. A za masažu je preporučljivo ulje od maka, koje se takođe može i popiti uveče oko 18 časova, jedna kafena kašičica, što donosi lep i čvrst san, bez mogućnosti stvaranja zavisnosti kao što je to slučaj kod nekih lekova.

Energetska bomba iz bezglutenskog brašna

– Od nusproizvoda hladno ceđenog ulja pravimo brašna. Sva brašna su bezglutenska, spadaju u proteinsku hranu, te se po jedna kašičica može staviti u kašicu, smuti, jogurt, i mogu ih koristiti i dijabetičari. Ukoliko domaćice nešto mese, u kilogram speltinog, raženog pa i belog mogu dodati i tri supene kašike bilo kojeg brašna Stepanovih. Puteri su napravljeni od čistog lešnika ili bundeve, u kombinaciji s medom i čokoladom, i ne sadrže emulgatore, aditive, sojalecitine. Predstavljaju pravu energetsku bombu i za doručak se mogu jesti namazani na hleb, a jedna kafena kašičica tokom dana reguliše pad energije – ističe Branislava.

Njen suprug Goran dodaje da njegova porodica forsira preradu, jer imaju malo zemlje, a prerada je jedini način da se ostvari veći profit. Jedan od glavnih motiva za predani rad je da njihovo troje dece konzumira zdravu hranu.

I kako naš sagovornik kaže, ovde nije reč o nekom spektakularnom biznisu, već o porodičnoj priči koja Goranu i Branislavi omogućava da zdravo hrane i da školuju svoje troje dece.

Ovaj bračni par nastoji da sva svoja znanja prenese na svoju decu – Borislavu, Gordanu i Dušana. Starija ćerka uskoro će se i osamostaliti u poslu, i to zahvaljujući sredstvima koja je dobila preko konkursa nemenjenog mladim poljoprivrednicima, a koja koristi za pokretanje vlastite proizvodnje.

Eko krug u kojem se ništa ne baca

– Na ograđenoj parceli od jednog hektara proizvodimo voće i povrće, a na otvorenom polju tikvu golicu, suncokret i slično. Reč je o biljkama čijom preradom se može doći do nekog finalnog proizvoda. Pokušavao sam da napravim eko krug, odnosno, da uspostavim proizvodnju u kojoj se ništa ne baca. Na početku smo nabavili jednu presu i počeli da cedimo ulje od tikve golice, koštica kajsije i šljive. Dakle, od nusproizvoda kao što su koštice i semenke dobijamo ulje, pogače koje ostanu nakon ceđenja meljemo i dajemo stoci. One sadrže puno aminokiselina i elktrolita i predstavljaju super stočnu hranu. Sem toga, u našoj proizvodnji nema praznog hoda. Drugim rečima, sve je profit – objašnjava Goran Stepanov i napominje da su svi njihovi proizvodi prilično nepoznati našem tržištu i našoj kulturi ishrane. Ali, situacija se sada polako menja.

Povratak korenima

Goran Stepanov kaže da je puno porodica koje žive i privređuju na selu zadržalo tradicionalan način života, a to je da sami proizvedu jaja, meso, voće i povrće.

– Međutim, savremeni tokovi udaljavaju ljude od sela i nameću im život u gradovima. Veliki problemi, poput pandemije izazavane koronavirusom, nateraće ih da se vrate korenima i koriste tradiciju, kulturu i znanja koja su nam ostavili preci. A to je upravo ono što mi radimo. Proizvodimo zdravu sirovinu, bez upotrebe hemije, a ona sadrži dobre mikroorganizme. Kod ovakve sirovine maksimalno je istaknut njen genetski potencijal, počev od ukusa i mirisa pa do odbrambenog mehanizma biljaka – objašnjava naš sagovornik.