Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Здраво месо моравке поново у нашем тигању

Здраво месо моравке поново у нашем тигању

65

Пише: Биљана Ненковић

Почетком 20. века у Данској је први пут примењен концепт гајења свиња на бетону и решеткама. Од тада је селекцијом свиња направљено све што је било могуће да се природни инстикти животиње потисну, како би она могла интензивно да се гаји и тако задовољи све већу потражњу на тржишту за квалитетним извором протеина. Међутим, једна домаћа раса свиња „преживела“ је савремено доба и опет рије по брежуљцима Шумадије.

Моравка је скоро заборављена раса свиња, којом је Србија некада увелико трговала и извозила је у Европу. Реч је о аутохтоној раси, насталој укрштањем домаће шумадинке из слива Мораве са беркширом, који је у Србију увожен крајем 19. века. Име је добила по реци, у чијој долини је и настала. Данас, произвођачи и муштерије тврде да су месо и производи од моравке у рангу деликатеса и представљају здраво освежење за непце. За почетак, Милутин Живановић из Горње Сабанте код Крагујевца, један од узгајивача, каже да је први утисак да се месо моравке „скупља“ у тигању.

 Једе све осим концентрата

Милутин је некада имао успешну фабрику намештаја. Производњу је затворио, отишао у пензију и почео да гаји моравке. Одлучио је да у оборе усели заборављену расу свиња, јер је она три пута исплативија, неће да једе концентрат, а месо је квалитетније и укусније.

– До пре неку годину био сам једини у селу који је гајио моравку, а данас, на сву срећу, већ неколико комшија има своје запате. Моравка је некада у Шумадији била скоро једина раса у оборима. Моја породица је гајила само моравку. Са 14 година отишао сам из родног села и од тада је нигде нисам ни видео. Тек као пензионисани фабрикант, када сам се вратио на очево имање, поново сам их видео, али само зато што сам одлучио да их сaм гајим. Хтео сам прво да гајим овце, па козе, пчеле, али сам све то заборавио када сам код једног произвођача код Кладова, који има преко 800 свиња, видео моравке. Убедио сам га да ми прода две крмаче и, идући по целој Србији, успео сам да пронађем и купим још неколико примерака. Почео сам са 16 свиња. Сада имам преко 100 комада и три крвне линије које нису у сродству – прича Милутин.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us