Насловна САВЕТИ ZELENA REZIDBA: Mali korak ka velikim učincima

ZELENA REZIDBA: Mali korak ka velikim učincima

354

Naši voćari dostižu sve češće vrhunske svetske vrhove i u prinosima, i po kvalitetu plodova. To je rezultat predanog rada i stalnog dosluha sa strukom i naukom u svim fazama voćarske proizvodnje, počev od izbora lokacije za nove zasade i odgovarajućih vrsta i sorti koje najviše odgovaraju prirodnim uslovima sredine, pa do primene savremenih agrotehničkih i pomotehničnih mera i mera zaštite od klimatskih promena i ekstrema. Ponekad je korak koji deli dobru od lošije praksu i koji nedostaje u lancu poteza da biste se izdigli iznad proseka i približili najboljima i najprofitabilnijima sasvim mali, naizgled beznačajan, ali svakako neophodan. Jedan od takvih je – zelena rezidba.

Piše: Prof. Dr Zoran Keserović

Reč je o dopunskoj meri koja je posebno značajna za bujne sorte voćaka, i to u savremenim zasadima, u gustom sklopu koji su napravljeni da pruže maksimum. Zelenom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost, a ograničava se porast suvišnih koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone.

Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Odstranjivanjem suvišnih mladara, uklanjaju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.

Posebno se preporučuje za bujnije sorte jabuka, poput glostera, greni smita, melroze i sličnih. Ova rezidba dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula.

Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha, biljke intenzivno dišu. Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća. Tako se preostalo lišće normalnije snabdeva vodom i hranom.

Pored jabuke i kruške, zelena rezidba primenjuje se i kod svih koštičavih voćnih vrsta, pogotovo u gustoj sadnji. Obavlja se neposredno po završetku berbe i pogotovo se izbacuju mladari koji rastu uspravno, i to na patrlj. Tako se postiže bolje osvetljavanje krune i obrazovanje cvetnih začetaka za narednu godinu.

Previše kasna zelena rezidba ne daje željene rezultate, kao ni odstranjivanje veće mase lišća.

Zelenom rezidbom se odstranjuju mladari koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare primarnih i sekundarnih grana i svi oni koji su bujni, a nisu potrebni voćki. Takvi mladari prepoznaju se po tome što izbijaju s gornjih strana grana i bujniji su od ostalih ili izbijaju pod oštrim uglom na vodilici.

Za formiranje uzgojnih oblika zelenom rezidbom potencira se porast željenih mladara, od kojih će se formirati osnovne i sekundarne grane, kao i sama produžnica. Obavlja se kada mladari dostignu 5 do 10 cm, a to je obično u prvoj dekadi maja. Ovom rezidbom odstranjuju se ili zakidaju vrhovi mladara koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare osnovnih grana i vodilice, a i bujni mladari koji nisu potrebni za formiranje skeleta.

Potkulture nadoknađuju troškove

U zasadima se gajenje potkultura obično izbegava. Međutim, neke povrtarske kulture u prve dve godine, dok zasad ne prorodi, mogu da nadoknade sve troškove oko podizanja zasada. Pogotovo su pogodna takva zemljišta gde je izvršeno rigolovanje, tj. duboka obrada zemljišta. Najbolje potkulture su leguminoze koje se okopavaju: pasulj, grašak, soja, boranija. Njihova prednost je u tome što obogaćuju zemljište azotom. Kao potkulture mogu se gajiti bostan, crni luk, krastavci. Ne preporučuju se pšenica, šećerna repa, suncokret, lucerka, kukuruz i ostala žita, krtolasto i industrijsko bilje, a posebno ne paprika, paradajz, patlidžan.