U drugoj polovini juna i početkom jula u voćnjacima se primenjuje letnja ili zelena rezidba. Ovom merom se uklanjaju nepotrebni mladari iz krošnje, a oni se prepoznaju po tome što izbijaju s gornjih strana grana i bujniji su od ostalih ili rastu pod oštrim uglom na vodilici.
Letnjom rezidbom se odstranjuju i vodopije, kao i grane koje rastu ka unutrašnjosti i uspravno u odnosu na krunu. Ovako orezane voćke hranu koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu.
Olakšavanje zaštite
Zelena rezidba je vrlo značajna mera jer odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se nepotrebni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune. Stvaraju se povoljniji uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, ali se utiče i na prinos i kvalitet plodova u tekućoj vegetaciji, pre svega na bolju obojenost plodova, pogotovo sorti sa crvenom bojom pokožice.
U zasadima gde se redovno primenjuje, jednostavnija je rezidba na zrelo – često samo korektivna. Zelena rezidba je korisna i sa aspekta zaštite, jer je u krošnji stabala gde je ova mera urađena delotvornije nanošenje zaštitnih sredstava. Naime, u gustim krošnjama, posebno bujnih sorti, veća je mogućnost zadržavanja vlage, što stvara pogodne uslove za razvoj bolesti i štetočina. Preseci nastali ovom rezidbom brzo zarastaju, tako da kod osetljivih vrsta, poput trešnje i višnje, smanjuje se mogućnost pojave smolotočine i sprečava prodor štetnih mikroorganizama koji izazivaju razaranje drveta.
Da bi imala efekta, važno je da se zelena rezidba primeni na vreme – a to je posle završetka aktivnog rasta voćaka. Prerana rezidba može dovesti do kretanja novih prirasta, a ako se zakasni – ne daje željene rezultate, odnosno neće uticati na razvoj novih rodnih pupoljaka za sledeću godinu. Ukoliko se izostavi, suvišne grane bi nepotrebno trošile vodu i hranjive materije, koje voćka može mnogo bolje da iskoristi za rast plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu vegetaciju.
Naći pravu meru
I ova mera zahteva oprez. Iako se smanjenjem lisne površine u kruni u vreme najvećih letnjih žega umanjuje transpiracija, odnosno ublažavaju posledice suše, stručnjaci savetuju da se zelenom rezidbom ne ukloni više od 30 odsto zelene mase na stablu. U suprotnom, mogu se pojaviti sunčane ožegotine na plodovima.
Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujnije sorte jabuka kao što je “greni smit”. Korisna je i za krušku, trešnju, višnju, breskvu a posebno za kajsiju. Prema navodima stručnjaka, kajsija se najbolje razvija i plodonosi ako se orezuje u tri navrata – prvi put neposredno pred cvetanje, a drugi, u zavisnosti od godine, uslova gajenja i sorte, od 20. maja do 15. juna. U ovom periodu prekraćuju se bujniji mladari, na polovinu do trećinu, i tako povećava broj cvetnih pupoljaka i njihova otpornost na niske temperature, odnosno odlaže se cvetanje za četiri do sedam dana.
Rezidba se nastavlja i posle berbe, a to je uglavnom od sredine jula do sredine avgusta. Ovim, trećim orezivanjem odstranjuju se osušene, polomljene, zasenjene i izrođene grane.
S. Malinović
Dobro jutro broj 566 – Jun 2019.
