Paprika, paradajz, boranija, soja, soja, kukuruz, zasadi vinove loze i voća u Srbiji ugroženi su od zelene ili povrtne stenice – Nezara viridula koja se na našim prostorima prvi put pojavila 2007. godine. Od tada primetna je njena progresija. Za sada se njeno prisustvo uglavnom vezuje za bašte i okućnice i za useve i zasade koji nisu u intenzivnoj proizvodnji. Ali, ova vrsta ima veliki potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka, poručuju stručnjaci Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.
Zelena stenica, kao odrasla jedinka, prezimljuje na skrovitim mestima, a skrovište često nalazi i u stambenim objektima. Kada se uznemiri, luči neprijatan miris.
Buretasta jaja polaže u grupama, sa donje strane listova, na gornjim delovima biljke domaćina. U početku su jaja bela, a pred kraj samog piljenja dobijaju narandžastu boju.
Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima dolazi do diskoloracije pokožice ploda, u unutrašnjosti ploda javljaju se grudvice, a pogoršava se i ukus ploda koji gubi tržišnu vrednost.
Stručnjaci PIS-a u cilju kontrole ove štetočine preporučuju sledeće nepesticidne mere borbe:
-Redovan vizuelni pregled useva i zasada radi utvrđivanja njihovog prisustva
-Postavljanje lovnih biljaka kao prirodnih barijera radi sprečavanja njihove migracije na gajeni usev. Kao lovne biljke mogu se koristiti soja, boranija, pasulj i sl.
-Korišćenje zaštitnih entomoloških mreža
-Otresanje larvi i odraslih jedinski sa biljnih delova, njihovo sakupljanje i uništavanje
Pesticidne mere u cilju suzbijanja ove stenice veoma su otežane. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida protiv ove štetne vrste. U fazama sarevanja plodova, kada je i napad stenica najjači, često ne postoji mogućnost poštovanja karence primenjenih insekticida. Najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretiroida, poput Bifentrina i Deltametrina. Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite obavezno
treba voditi računa o karenci.
J.B.
