Vinova loza nije probirljiva kada je reč o vrsti zemljišta. Sa uspehom se može gajiti na zemljištima na kojima druge kulture ne mogu, kao što su peskovita, šljunkovita i kamenita. Ne odgovaraju joj teška i hladna. Na njima loza slabo uspeva, a grožđe i vino su lošijeg kvaliteta. Za noramalan razvoj i redovno donošenje roda vinova loza zahteva i odgovarajući sadržaj organskih materija i mineralnih elemenata u zemljištu. Optimalan sadržaj humusa je oko tri odsto u zoni korenovog sistema. Loza ima povoljne uslove ako je sadržaj fosfora na nivou 15-30 mg/100g zemljišta. Sadržaj kalijuma treba da je u rasponu 20-60 mg/100g, a magnezijuma 10-20 mg/100g zemljišta.
Na osnovu hemijske analize zemljišta utvrđuje se njegova pogodnost za gajenje vinove loze i određuje preporuka za meliorativno đubrenje.
– Vinovoj lozi jesu predoređena zemljišta lošijeg kvaliteta i slabije plodnosti s obzirom na to da ona na takvim zemljitima može i daje dobre rezultate za razliku od ostalih biljaka. Međutim, treba izbegavati teška, vezana zemljišta za podizanje vinograda. Ona može da uspeva i na takvim, ali ukoliko je moguće treba birati ocednija zemljišta, ona koja joj pružaju optimalne uslove jer će na njima dati bolje rezultate – ističe prof. dr Dragoslav Ivanišević.
„Odmaranje“ krčevine barem tri godine
Preporuka je, ukoliko su na odabranoj parceli za sadnju vinove loze bili neki drugi višegodišnji zasadi poput vinograda, voćnjaka, šume, da se nakon krčenja sačeka bar tri do pet godina. Ivanišević kaže da proizvođači često ne ispoštuju taj vremenski period. Na raskrčenom zemljištu bilo bi dobro gajiti za to vreme ratarske kulture jer će se u tom slučaju iz zemlje povaditi i izbaciti zaostali delovi od krčenja starog zasada, a u isto vreme povećati i plodnost zemljišta.
-Time se postiže čišćenje zemljišta od nematoda, a to su mikroorganizmi koji se nalaze u zemljištu, koji sami po sebi nisu štetni za vinovu lozu, ali prenose neke viroze – objašnjava Ivanišević. – U slučaju da su na parceli bile ratarske kulture u momentu kada se donese odluka o zasnivanju zasada vinove loze na njoj, moglo bi se odmah pristupiti pripremi zemljišta za sadnju.
Priprema zemljišta podrazumeva pre svega hemijsku i pedološku analizu kako bi se utvrdilo kakav je pedološki, a potom i hemijski sastav odnosno profil zemljišta. U zavisnosti od rezultata analiza određuju se i agrotehničke mere koje u svakom slučaju podrazumevaju duboku obradu.
-Od tipa zemljišta i pedološkog profila zavisi da li će se raditi samo podrivanje ili će obavezno primeniti i rigolovanje – naglašava Ivanišević. – Shodno hemijskoj analizi zemljišta donosi se odluka i koja vrsta i koje količine mineralnih i organskih đubriva će se upotrebiti. Vinovoj lozi su neophodni određeni zemljišni uslovi za dobar rast i razviće, a posebno za mlad čokot je izuzetno važno da ima sve uslove da postigne dobru i veliku vegetativnu snagu jer će to u mnogome uticati na dalje vinogradarenje. Dobro pripremljeno zemljište je temelj budućeg vinograda. Jedan od razloga zbog kog se vrši meliorativno đubrenje jeste taj što je momenat pre sadnje loze najpogodniji da se veće količine organskog đubriva unesu u celu zonu zemljišta gde će se nalaziti većina korenovih žila.
Na fizičke i biološke osobine zemljišta utiču organske materije koje se obezbeđuju unošenjem organskih đubriva – stajnjaka, treseta, i drugih, a od posebnog je značaja to za teška, jako glinovita zemljišta i za veoma propusna zemljišta, kao što su kamenita, šljunkovita i peskovita.
Bitno je napomenuti da se svaka popravka plodnosti mora obavljati u skladu sa rezultatima hemijske analize zemljišta.
Jesenja duboka obrada
Vrlo je važno da vinogradari znaju da pripremu zemljišta valja obaviti na vreme. Ako se proizvođač opredeli za prolećnu sadnju koja je kod nas najčešći slučaj, zemljište treba pripremiti, odnosno obaviti duboku obradu jesen pre sadnje. Duboka obrada je veoma bitna jer korenov sistem vinove loze se prostire u dubinu od 30 – 40 santimetara pa naviše. Plitkom obradom se samo stvara pogodno tle za buduće korove. Gde je to moguće, dobro bi bilo do 100 cm dubine da se ide s obradom, gde nije, barem 60 do 70 cm. Na taj način obezbeđuju se pogodni uslovi za razvoj korenovog sistema vinove loze pre svega u tim početnim godinama dok se biljka dobro ne ukoreni a kasnije će se ona sama izboriti za svoj prostor.
Ivanišević naglašava da je značajno obaviti duboku obradu u jesen iz nekoliko razloga.
-Dubokom obradom pogotovo ukoliko se primenjuje i roglovanje izdvajaju se veliki komadi zemlje koje je posle teško usitniti – objašnjava on. – Tokom zime, međutim, usled smene viših i nižih temperatura dolazi do sitnjenja zemlje. Osnovni razlog zbog kog se probegava dubokoj obradi zemljišta jeste da zemljište rastrese, provetri, a time se stvaraju uslovi da se hraniva unesu u donje zone zemljišta kako bi bila lako dostupna korenovo sistemu. Ako se riglovanje primeni mesec dana pred sadnju, neminovno će ostati određeni veći komadi zemlje, grumenje koji se moraju pre sadnje usitniti. U tom slučaju se mora ulaziti sa teškim tanjiračama u zemljište čime se ono sabija. Uvek je bolje čak i preskočiti jednu godinu za sadnju ali uraditi sve kako treba. Ako idemo u sadnju na polupripremljenim zemljištem, pojaviće se problem sa prijemom biljaka, kasnije i sa njihovom ujednačenošću.
