Piše: Andrijana Glišić
Zimski meseci u srpskim domaćinstvima gotovo da se ne mogu zamisliti bez rakije i to, najčešće, čuvene šljivovice. Podrazumeva se da mora biti domaća, ispečena po staroj recepturi s mnogo ljubavi, strpljenja i posvećenosti.
Iako se za vrhunske majstore u ovom zanatu vezuju muškarci, predrasude da se rakija koju ispeče žena ne može meriti s njihovom, polako odlaze u prošlost. Jedna od najboljih žena kazandžija u našoj zemlji, čije umeće i znanje dobija i zvaničnu potvrdu na takmičenjima, jeste Dragica Šupica iz Kljajićeva.
Bakarni kazan i tiha vatra
Na ovogodišnjim, 12. po redu, “Danima vesele mašine” i ujedno i 9. takmičenju “Zlatni destilat rakije šljivovice” u Kljajićevu, odnela je treće mesto u pečenju rakije od šljive, a snagu je merila sa još 10 kazandžija iz Stapara, Crvenke, Sombora, Čuruga, Stanišića i, naravno, Kljajićeva. Pomoćnik joj je bio prijatelj i komšija Mile Tarabić, ali je glavnu reč i ulogu imala Dragica. Konkurencija je, kaže, bila velika i jaka, nije bilo lako izboriti se za ovu nagradu, ali su iskustvo i znanje ipak bili presudni.
– Ranije je ljudima bilo čudno kad vide ženu kazandžiju. Ali, danas se to menja. Nema više predrasuda u toj meri, navikavaju se na to da žene umeju i mogu – s ponosom kaže Dragica.
Na “Danima vesele mašine” pekla je rakiju dva i po sata, a pomoćnik je, napominje, važan, da bi donosio i dodavao drva, sipao vodu, pazio na vatru koja mora biti tiha.
– I, moramo oboje paziti. Vatra može biti jača, ali samo dok ne prokuva, nakon toga se smanjuje. Inače, sam kazan, osim što je bitno da bude ispravan, treba da bude od bakra, kako bi i krajnji proizvod zadržao kvalitet. Danas je jednostavnije samo mešanje, jer je na struju, a ranije sam to radila ručno – kaže naša sagovornica.
Biram mekane i zrele šljive
Najteže joj je bilo da sipa kom, u čemu joj je veoma bila značajna Miletova pomoć, ističe Dragica i dodaje da je najvažnije znati pripremiti kom. Ako se to dobro uradi, nema greške. A šljiva mora biti zrela, naglašava Dragica i dodaje:
– Da bi rakija bila dobra, biram mekane i zrele šljive, nikako gnjile, jer je tu najviše soka i šećera. Kvalitet pića zavisi od zrelosti ploda. Uglavnom kupujem voće od domaćih proizvođača, meni poznatih, a godinama sam i radila i brinula o voćnjaku jednog voćara, od čijih šljiva sam svojevremeno pekla rakiju.
Zrele šljive pripremi, izmulja ih i stavi u bure, doda vodu i tako priprema kom. Kada vrenje počne, doda tri kilograma šećera na količinu od 100 kg šljiva.
– Više puta dnevno se promeša. Kada se završi i kom ohladi, može se peći odmah, a može se ostaviti da odleži tri nedelje. Pečem, inače, dva i po sata, rakija mora da ide na tanak mlaz, odbaci se dva-tri decilitra i pazi se da mlaz bude manji i tanji. Razblažim nakon pečenja destilovanom vodom i moja rakija bude jačine otprilike 18 gradi.
Za pečenje rakije, Dragica se zainteresovala pre više od 25 godina. Tajni recept, proceduru i zanat naučila je od brata u svom rodnom selu. Od tada, ispekla je stotine litara, pre svega šljivovice
