Ratari su krenuli da žanju soju, koja je za razliku od proteklih godina dospela ranije zbog visokih dnevnih temperatura. Ono što je do sada s njiva skinuto ukazuje da će rod biti znatno umanjen u odnosu na ranije godine i da je tačno ono što zemljoradnici kažu – da će u ovoj žetvi prinosi biti znatno niži od prosečnih.
Posledice suše i velikih vrućina su to da u mahunama ove uljarice nema zrna. Cena kilograma soje na Produktnoj berzi Novi Sad od 81,5 dinara bez PDV-a, kako kažu ratari, njima i nije bitna jer čak ni s tom dobrom cenom neće pokriti troškove setve.
– Od soje najviše ima slame – kaže poljoprivrednik iz Kisača Janko Hrćan. On je dobio svega 700 kilograma po jutru dok je lane imao prosečan prinos od od dve do 2,5 tone.
Hrćan podseća da je sadašnja suša ista kao i 2017. godine. Naime, i tada su, takođe, u žetvi zemljoradnici loše prošli, prinosi su bili isti kao ove žetve, ali nisu bili uslovi na tržištu kao što su bili tokom ovogodišnje setve – znatno skuplje veštačko đuvrivo, gorivo, seme…
-To je, između ostalog, i razlog što s prinosima manjim od tone neću uspeti da pokrijem troškove setve, koji su iznosili, računajući i zakup, oko 150.000 dinara po hektaru – kazao je Hrćan.
I ratar s Čeneja u okolini Novog Sada Aca Letić počeo je žetvu soje, a prvi otkosi pokazuju da će uljarice imati oko 750 kilograma po jutru. To je čak duplo manje nego lane.
– U Kaću se prinosi soje kreću od oko 500 kilograma i nešto iznad 500 kilograma po jutru – kazao je poljoprivrednik Slavko Ilić. – To su prinosi ranih sorti soje posejane krajem marta, čija se vegetacija odvijala u donekle dobrim vremenskim uslovima. Kasnije sorte soje imaće još niže prinose – naveo je Ilić i dodao da uz male prinose ni zrno soje nema kvalitet. Sitno je, a vlaga je čak devet procenata.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin naglašava da će, uprkos tome, što početak žetve soje ukazuje da roda neće biti puno, ove uljarice biti dovoljno za domaće potrebe, a preostaće malo i za izvoz.
– Očekuje se da prinosi, u proseku, budu oko dve tone po hektaru pa ako je ovog proleća pod sojom od 220.000 do 230.000 hektara, soje će biti između 440.000 do 500.000 tona. Taman da se zadovolje domaće potrebe i nešto proda i van Srbije – naveo je Galetin.
Po njegovim rečima, cena soje i dalje će ići naviše, a i sadašnja je viša nego pre mesec dana.
– Rod soje je solidan u zemljama gde je najviše ima, Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Argentini i ta tržišta će diktirati cenu novog roda, bez obzira na to što tamo ima najviše genetski modifikovane soje – kazao je Galetin.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
