Više od dve decenije traje stručna rasprava o tome šta ostaviti, a šta odneti sa njiva, za ogrev ili za ishranu stoke. Događa se da neki ratari spaljuju žetvene ostatke, što je velika šteta i kršenje propisa o zaštiti od požara. Ove sezone paljevina je bilo najmanje na našim njivama za poslednjih pola veka.
Proizvodnjom i korišćenjem savremenih mašina za sakupljanje i obradu razne vrsta slame, kukuruzovine, suncokretove stabljike sve manje ovih ostataka ratari zadržavaju na njivama. Oni koji nemaju drugih potreba osim za grejanje i ishranu stoke na oranicama ostavljaju biomasu nakon skidanja useva.
Još uvek naše njive nisu sasvim bez neophodnih minerala – kalijuma i fosfora. Azota je najviše u zrnu koje završava u preradi, pa je upotreba ovog minerala i najveći trošak za proizvođače.
Stručnjaci iz poljoprivredne proizvodnje i energetičari tvrde da u Srbiji nakon skidanja useva, na površini od 3,4 miliona hektara ostane više od 12 miliona tona biomase u različitim oblicima i različitog porekla, kao i sa različitom količinom mineralnih materija i vlage.
Nije moguće u potpunosti sabrati svu biomasu koja ostaje na njivama, ali to ostajanje i nije šteta, jer ti ostaci zaoravanjem i raspadanjem popravljaju strukturu tla. Masa koja se koristi kao slama ili stočna hrana ista je po količini sa potrošnjom biomase za toplotnu energiju. Međutim, ta upotreba ne prelazi pet miliona tona biomase.
Najviše biomase ostaju u polju, što je dobro. U procesu usavršavanja ratarske proizvodnje najmanje poznaje se i koristi tehnologija koja utiče na najefikasnije korisno „razlaganje” biomase u polju. Pokazalo se da je najkorisnija za ratare upotreba slame za stajnjak, kao i za stočare upotreba ostataka za ishranu njihovih stada, a koristi se najviše sojina slama, kukuruzovina, posebno u tovu junadi.
Istraživanja su pokazala da se stajnjak sve manje koristi na njivama i da gazdinstva odmeravaju visinu troškova za upotrebu ovog korisnog đubriva, poredeći to sa cenom mineralnih đubriva. Gazdinstva stajnjak odnose na njive, šire ga uglavnom mašinski, ali ne i istog dana kada ga iznose i uglavnom ga zaoravaju kada za to uhvate vreme, što utiče na gubljenje količine azota.
Sve je više oranica bez dovoljno humusa i minerala. Žetveni ostaci sve manje se pale i domaćinstva ih sve više koriste za toplotnu energiju.
Stočari za ishranu životinja pripremaju silažu od kukuruza, poneki i senažu i na njivama, te ostaje mali deo stabljike. Stajnjak stočari iznose na livade i oranice i posebnim operacijama ga usitnjavaju.
