Korenasto-krtolasto i lukovičasto povrće, a to su najčešće krompir, šargarepa, peršun, paštrnak, celer, cvekla, luk crni i beli, koje je jesenas sakupljeno u bašti ili na njivi i uneseno u trap, podrum, šupu ili drugo skladište, tokom zime valja povremeno pregledati. Prilikom toga valja prostorije ili trapove provetriti, a neophodno je i da se izvade i uklone truli ili deformisani plodovi.
Bez obzira na vrstu i mesto postavljanja skladišta (ukopani ili nadzemni trap, podrum, šupa, špajz), plodovi tokom čuvanja nastavljaju da dišu. Oslobađaju se vlaga i toplota, naročito u prvom periodu čuvanja. Tako jedna tona povrća u prvom mesecu čuvanja oslobodi 6 do 15 kilograma vode i 7.500 do 12.000 kalorija. Pri tome se deo ove toplote troši na isparavanje vode a deo zagreva vazduh spremišta. A u takvim uslovima, ukoliko se ne kontrolišu temperatura i vlažnost, odnosno ako se ne provetrava, gubici su neizbežni, jer su to povoljni uslovi za razvoj gljiva i bakterija koje izazivaju trulež, plesnivost…
Preporučuje se da se vrata spremišta otvaraju svakodnevno, da se proveravaju temperatura i vlažnost. Za većinu povrtarskih vrsta optimalna temperatura čuvanja tokom zime je oko 4 Celzijusova stepena.
U zavisnosti od zdravstvene ispravnosti i kvaliteta plodova u trenutku uskladištenja, povrće valja u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izručiti iz džakova, gajbi i kutija ili blago rasturiti gomilu i, po mogućstvu, svaki plod pregledati. Svaki oboleo, oštećen i deformisan plod se odstrani na posebnu gomilu koja će se pokupiti, izneti iz prostorije i uništiti, a oni „sumnjivi“ se odlože na vidljivo mesto odakle će se prvo utrošiti. Sve zdravo povrće se ponovo složi i upakuje do sledećeg pregleda.
Koliko će dugo trajati provetravanje spremišta zavisi od temperature u objektu i one spoljašnje. Što su temperature više i provetravanje je duže.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
