Na zapadu Bačke, u opštini Sombor, u srcu Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ , sa svojih 4.000 stanovnika ugnezdio se Bački Monoštor. Ovo selo u blizini granice sa Hrvatskom i Mađarskom, od Beograda je udaljeno 200, a od Novog Sada 100 km. Okruženo je vodama i šumama, a meštani čuvaju svoju kulturnu, gastronomsku, običajnu i svaku drugu baštinu.
Na ovom prostoru nekada je bilo utvrđenje i naselje poznato pod imenom Bodrog. Sada u Bačkom Monoštoru postoji „Mali Bodrog“, etno kuća u šokačkom stilu Jelisavete Eržike Bešenji.
Kuća je podignuta pre dva veka, krase je trščani krov, zemljani zidovi i pod. Ovu originalnost sačuvana je do današnjih dana. U kući su živele četiri generacije i svi njeni stanovnici su je brižljivo čuvali kako bi odolela zubu vremena.
-Nadam se da ćemo je sačuvati i za buduća pokoljenja uz pomoć resornog pokrajinskog sekretarijata i ministarstva. Ova kuća opstaje i zahvaljujući ljudima koji doniraju upotrebne i ukrasne predmete koji su karakteristični za razdoblje u kojem je nastala i vreme kada se živelo drugačije. Njih brižljivo čuvamo, kaže Bešenji.
Ova čuvarka tradicije goste dočekuje na pragu svoje kuće uz osmeh i priču koja počinje predstavljanjem tzv. „čiste sobe“ Ona je smeštena u prednjem delu kuće sa pogledom na ulicu. Ova soba uvek je bila, i sada je, spremna da gostima pruži utočiste i počinak na krevitima čiji dušeci su ispunjeni slamom ili kukuruzovinom koje se svake godine menjaju. Za održavnje higijene koristi se domaći sapun.
-Kako se on pravi naučila sam od svoje bake i mame. Zahvaljujući njihovom podučavanju i edukacijama na koje sam išla, ovo znanje prenosim drugima. U ovom prostoru zapravo promovišemo neraskidiv spoj čoveka i prirode, kaže Eržabet.
A u „čistoj sobi“ posetilac prvo primeti vrlo specifične klupe. Domaćica objašjava da se one zovu okretuše i da su napravljene 1867. godine. U njima nema ni jedan ekser, umesto eksera korišćeni su drveni klinovi.
Kuća ukupno ima četiri sobe, a sem „čiste sobe“ za goste, tu su i kuhinja, trpezarija i zadnja spavaća soba za domaćine, danas za turiste. Nedavno je renoviran i gornji sloj trščanog krova čija debljina, da ne bi prokišnjavao, mora biti 40 cm. Donji sloj je isti od gradnje kuće, a gornji se periodično obnavlja.
– Kada je u snopu ona je čvrsta i neuništiva dok je pojedinačno slaba. Isto tako je i sa ljudima. Trska nam zapravo šalje poruku, a poruke stižu iz cele prirode koju treba samo osluškivati i živeti u skladu sa njom jer samo tada je čovek zadovoljan i diše punim plućima. Zbog toga se i mi u Bačkom Monoštoru držimo zajedno i međusobno ispomažemo. Treba davati, voleti i poštovati ljude, to je suština, priča Bešenjijeva.
U avgustu 2008.godine, za vreme održavanja manifestacije „Bodrog fest“, Eržika je kuću otvorila turistima. Od tada pa do danas kroz „Mali Bodrog“ prošle su mnogobrojne dečje ekskurzije, udruženja žena, udruženja građana, posetioci iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske, ali i Švajcarske, Italije, SAD…
Danas posetioci mogu uživati u ukusnim, tradicionalnim zalogajima u novoj trpezariji koja može da primi značajan broj ljudi. Ne treba zaboraviti ni radionice za decu i odrasle koje se ovde održavaju. I kao što je domaćica „Malog Bodroga“ već pomenula, važno je deliti, a ona sa velikim zadovoljstvom deli svoje priče i emocije, ponosna što je od zaborava otrgla deo šokačke istorije i tradicije.
Piše: Jasna Bajšanski
