Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ЗНАЧАЈ МИКРОЕЛЕМЕНАТА: Балансирана исхрана потребна и биљкама

ЗНАЧАЈ МИКРОЕЛЕМЕНАТА: Балансирана исхрана потребна и биљкама

233
Corn seedlings grow from fertile ground and have technology icons about minerals in the soil suitable for crops.

Пише: Биљана Ненковић

Савремене технологије гајења биљака усвојене су на готово свим нивоима пољопривредне производње: од обраде земљишта, па све до бербе, чувања плодова и пласмана. Али, Сузана Нешковић, саветодавац и директор ПССС Крагујевац, сматра да се још увек не обраћа довољно пажње на рационалну, односно оптималну исхрану гајеног биља и да је ту огроман простор за унапређење приноса и квалитета пољопривредних производа. То се пре свега односи на контролу не само макроелемената, већ и микроелемената, који су важни за исхрану биљака.

Контрола плодности земљишта одвија се на високом нивоу и она је у деценијама које су иза нас дала видљив резултат, којим се и агрономи и произвођачи могу похвалити. Учешће киселих ораничних површина је значајно смањено, а приноси су повећани захваљујући, између осталог, избалансираној употреби органских и минералних ђубрива.

 Нова димензија анализа земљишта

– Ипак, простора за напредак има. Осим макроелемената, чији се садржај редовно испитује, потребно је бар спорадично проверити стање и садржај микроелемената. Ово се посебно односи на земљишта која својим макро-саставом указују на то да их треба побољшати. Такође, парцеле на којима су евидентирани њихови недостаци, односно симптоми на гајеним усевима, свакако су циљна група која треба да буде обухваћена контролом микроелемената у земљишту. Осим што се на плодовима може уочити јасан недостатак ових елемената, који смањује вредност производа, мора се водити рачуна и о здрављу и безбедности оних који те намирнице користе – сматра Сузана Нешковић.

Наиме, свако од нас мисли да су намирнице које користи богате скоро свим неопходним материјама. Да ли је баш тако? Да ли и храна, произведена на земљишту које је сиромашно или претерано храњено, садржи у себи оно што очекујемо?

Свакако да не – каже Нешковићка. – Ефективност свих минералних ђубрива се креће у распону од 30 до 50 посто. Да ли ћемо достићи минималних 30, или максималних 50 посто, зависи од нас и од спремности да унапређујемо производњу. Јер, разлика у 20 посто у ефекту употребљених ђубрива значајно утиче на трошкове производње, посебно код већих произвођача. Зато је значај примене микроелемената у пољопривреди следећи ниво коме се агрономи морају посветити. Предност употребе миркоелемената у исхрани биљака је, пре свега, повећање отпорности саме биљке на стресне услове. Они се понављају у сваком циклусу производње и ту спадају суша, мраз, поплаве, град, масовна појава и развој микроорганизама, те би у тој рачуници могли да буду анулирани трошкови примене микроелемената.

Свака биљна врста има свој “јеловник”

Агрономи сматрају да већа примена микроелемената доприноси и већој микробиолошкој активности у земљишту. Они се данас могу додавати појединачно или комбиновано. У воћарству се већ користе комбинације ђубрива у којима су осим макро-, заступљени и микроелементи.

Увођењем примене микроелемената у пољопривредној производњи постиже се оптимално дозирање хранљивих материја, који су потребни биљкама. С друге стране, принос је загарантовано већи и род је бољег квалитета. То води ка дужем складиштењу и чувању робе, док на тржишту не достигне вишу цену откупа, те нема говора о улудо уложеном новцу – сматра Сузана Нешковић.

Примена микроелемената у исхрани биљака је сложена, те је искуство агронома од пресудне важности у овој области. Њихова улога је да најпре објасне произвођачима да правилна исхрана подразумева да биљка има на располагању довољно свих врста хранива, а потом и како, колико и када да их дозирају. Свака биљна врста има одређених специфичности у погледу хранива, а и оне се мењају у зависности од стадијума, то јест фазе у којој се биљка налази.

Штетни и мањак, и вишак

Оптимум исхране подразумева да биљка има расположиве количине хранива у складу с тренутним потребама. То значи да хранива не треба да буде ни више ни мање него што је потребно. Јер, уколико је неког хранива мање, према Либиговом закону, биљка ће нивелисати употребу осталих хранива на основу оног које јој недостаје. Недостаци се у почетку манифестују хлорозом и изостанком хлорофила, док озбиљнији недостаци дају кржљаве биљке, неотпорне на болести. Крајњи резултат је драстично смањење приноса и квалитета плодова.

Подједнако лоше се на узгој биља одражава и вишак хранива, јер се на овај начин стимулишу нежељени процеси у развоју биљака или изазивају антагонизми у усвајању других хранљивих елемената. Такође, вишак неког хранива је и финансијски проблем, јер се непотребно улаже у производњу. Права процена о потребним количинама и врстама ђубрива добија се искључиво на основу анализа земљишта и на основу податка о изношењу хранива из земљишта за одређену биљку.

Веома важна анализа за квалитетну исхрану биљака јесте контрола садржаја азота и калијума из биљног ткива. Овај параметар је од кључне важности за правилну рецептуру у исхрани. Макроелементи су хемијски елементи који су биљкама потребни у већим количинама и углавном се користе за изградњу биљке, као структурне компоненте ћелије, масти, протеина, ензима, хлорофила. Микроелементи су такође битни за нормалан раст и развој биљке, али биљкама су потребни у мањим количинама.

Азот за раст

Азот (N) је биљкама потребан за брзи раст и развој. Усвајају га у амонијачном, нитритном и нитратном облику. Азот утиче на раст корена и стабла, образовање лисне површине, отпорност биљака према неповољним условима спољашње средине и болестима, квалитет и принос. До појаве недостатака азота најчешће долази на песковитим и шљунковитим земљиштима, сиромашним хумусом, као и на земљишту које се интензивно користи и наводњава. Такође, као што није пожељан мањак, није пожељан ни вишак овог елемента, јер у том су случају биљке осетљивије на болести и, код неких усева, подложне полегању.

Фосфор за пренос енергије

Фосфор (P) је биљци потребан за пренос енергије. Важан је састојак генских структура, ензима, мембранских фосфолипида. Од велике је важности при стварању здравог корена и формирању здравог цвета. Фосфор се усваја преко корена у облику фосфата. Биљка најинтензивније усваја фосфор у раној фази раста и формирања кореновог система. Повољно утиче на отпорност биљака на ниске температуре и болести. Пошто се фосфор највећим делом акумулира у плоду, треба водити рачуна при планирању дозе фосфора које биљке са собом односе с парцеле.

Магнезијум у саставу хлорофила

Магнезијум (Mg) улази у састав хлорофила и та чињеница довољно говори о његовој улози у исхрани биљака. Поред ове функције, он утиче на мноштво биохемијских процеса у биљкама, асимилацију фосфора, синтезу шећера, пектина. До његовог недостатка долази на сиромашним земљиштима или у ситуацијама антагонизма, односно, већег присуства калијума или калцијума.

Ништа без калијума

Калијум (К) је један од три најважнија елемента за биљке. Утиче на фотосинтезу, синтезу протеина, метаболизам, транспорт, накупљање угљених хидрата, водни режим, отпорност биљка на ниске температуре и болести. Његов недостатак може довести до бројних поремећаја у метаболизму биљака, што се огледа смањењем приноса и лошим квалитетом плода. Битан је за пораст вегетативних органа, а у другом делу вегетације за пигментацију плода, садржај суве материје и садржај шећера. Код узгајивача цвећа калијум је значајан за интензивирање боје цвета. Бројне ратарске, повртарске и воћарске културе имају велику потребу за калијумом и његов недостатак може довести до озбиљних поремећаја у метаболизму биљака.

Калцијум за чвршће плодове

Калцијумово (Ca) присуство у биљкама везано је за чврстоћу плода, транспортабилност и дужину трајања. Недостатак калцијума озбиљно утиче на развој и квалитет плода и изазива низ неправилности код повртарских култура у виду вршне трулежи, а код воћарских, на пример, горке пеге јабуке. Калцијум је тешко покретан, јер је његов јон реактиван и лако се везује за присутне анјоне у земљишту и биљкама, градећи углавном нерастворна или неактивна једињења.

Животни процеси са гвожђем

Гвожђе (Fe) учествује у бројним животним процесима биљака – у синтези хлорофила, метаболизму азота, дисању, фотосинтези. Потребе за гвожђем су релативно мале, око 1.500 – 2.000 грама по хектару, али је његова доступност услед алкалних – карбонатних земљишта или заливних вода, битно смањена. Симптоми недостатка огледају се углавном у хлоротичним променама на листовима, који попримају жуту боју.

Бор повећава оплодњу

Бор (Б) је један од најзначајнијих микроелемената и многе биљне културе су осетљиве на његов недостатак. Бор има значајну улогу у синтези угљених хидрата и процесу оплодње. Присуство бора директно утиче на раст поленових прашника, па је самим тим проценат оплодње код усева, третираних борним ђубривима, већи. До појаве недостатка долази на алкалним земљиштима, као и у време суше. Неки од симптома недостатка су смањен раст и развој биљке, смањење вршног раста биљке, младо лишће је деформисано и наборано, изражено је слабије заметање цветова и плодова.

Манган важан за фотосинтезу

Манган (Мн) важан је у биохемијским процесима везаним за фотосинтезу. Његова улога је такође изражена у процесу асимилације азота. Поједине воћне културе, као што су малина, купина, јабука, као и шећерна репа, неповољно реагују на недостатак мангана у земљишту или на његово умањено усвајање у антагонистичким процесима.

Цинк у хормону раста

Цинк (Zn) саставни је део многих ензимских молекула, конкретно ауксина – хормона раста биљака. Такође заузима значајну улогу у синтези РНА и неких протеинских структура. Његовим недостатком инхибира се синтеза хормона раста и смањује напредовање биљака. Изражене промене су на листовима, који остају ситни и уски. Присуство овог елемента у оптималној количини повећава отпорност биљака према болестима и суши.

Бакра углавном довољно

Бакар (Cu) представља саставни део хлорофила и важан је за процес фотосинтезе. Углавном је присутан у довољној количини у земљиштима, али може доћи до његовог испирања у киселим земљиштима или до блокаде у алкалним. Биљке, осетљиве на недостатак бакра, јесу пшеница, јечам, луцерка и дуван. Вишак бакра зна да буде на оним усевима где се примењују средства на бази бакра уз дугогодишњу и неправилну примену, али то је редак случај.

Молибден везује азот из ваздуха

Молибден (Мо) има значајну функцију при везивању атмосферског азота путем азотобактера код легуминоза.

Кобалт битан за здравље

Кобалт (Co) саставни је део витамина Б12, те је његов удео у биљкама врло значајан за здравље људи и животиња.

Штетан вишак хлора

Хлор (Cl) у новије време убраја се у микроелементе. На вишак хлора осетљиви су дуван, винова лоза и кромпир