Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvožđa i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. Smeđi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi hranljive sastojke.
Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celog sveta, od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Familija mahunarki, kojoj pripada i pasulj, broji 600 rodova i oko 13.000 vrsta, a najpoznatije su bob, grašak, leblebija, kikiriki, badem, rogač, soja, pa čak i detelina i piskavica.
Kod svih sorti pasulja, i sa zelenim i s ljubičastim lišćem, list se deli na tri ovalna i glatko oivičena listića. Beli, ružičasti ili ljubičasti cvetovi su dugački oko 1 cm. Mahune mogu biti duge od 8 do 20 cm, a široke od 1 do 1,5 cm, te zelene, žute, crne ili ljubičaste boje i sadrže po 4 do 6 zrna pasulja svaka.
Mahune mogu biti prave ili cilindrične, sabljaste, pljosnate, kao i malo povijene. Kod nekih sorti mahuna je u potpunosti ispunjena, a kod drugih sorti je sa šupljinama oko zrna. Mahune imaju pergamentni sloj, a pošto se na rubu mahune nagomilavaju sklerenhimske ćelije, stvaraju se takozvani konci. Ova pojava je redovna i poželjna kod pasulja, pošto se mahuna u fiziološkoj zrelosti lako otvara, tj puca, a to omogućava odvajanje semena i vršidbu.
Seme pasulja je glatko, u obliku bubrega, do 1,5 cm dužine, širokog sprektra boja, a često je šaren, tj. ima dve ili više boja. Iako nam je najčešće poznat u kuhinji, ne treba zanemariti njegova lekovita svojstva. Pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus, od pasulja čučavca, i to cela biljka s korenom.
Budući da pasulj sadrži dosta lekovitih materija, veoma povoljno deluje na organizam. Zrno pasulja veliku hranljivu vrednost zadržava i posle kuvanja. Sadrži proteine, vlakna, ugljene hidrate, većinu bitnih aminokiselina, vitamine (B6, B1, B2, folnu kiselinu), minerale (gvožđe, selen, kalijum, fosfor). Ima energetsku vrednost oko 300 kalorija u 100 grama suvog zrna. Sušenjem takođe zadržava sastojke, ali tokom skladištenja gubi na ukusu i mora duže da se kuva.
Pošto je teško svarljiv, dugo drži sitost, međutim, ne preporučuje se da se u ishrani koristi više od tri puta nedeljno. Lakše se vari u vidu pirea ili kaše. Zrno pasulja se u ishrani koristi kuvano, sušeno ili konzervirano. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i s raznim vrstama mesa (sušeno meso, slanina, kobasice i slično) i kuvan kao čorba ili gust, zapečen u rerni. Preporučuje se i deci i trudnicama. Kako bi se smanjila nadutosti i gasovi, uz pasulj se preporučuju prirodni začini, kao što su kim, peršun, nana, beli luk, đumbir, lorber ili kari.
Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka, na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi s pasuljem mogu da koriste atmosferski azot, koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Otuda bitna uloga pasulja u popravljanju kvaliteta zemljišta i njegovom obogaćivanju azotom. Godišnje u zemljištu može ostati i preko 150 kg/ha tako stvorenog azota.
