Planiranje bašte počinje sa pravljenjem plana sadnje povrtnjaka. Pre početka planiranja bašte, prvo se treba prisetiti prošlogodišnjeg plana bašte, da bismo znali koje smo povrće u kom delu bašte sadili, jer se u organskoj proizvodnji provće rotira svake godine
U periodu od tri do pet godina, zavisno od biljaka, povrtnjak se može saditi na istom mestu. Naravno ima i izuzetaka, paradajz i jagode se na istom mestu mogu gajiti samo dve ili tri godina. Smena useva u vremenu i prostoru zove se plodored i posebno je važan za bio-baštovane, koji ne koriste veštačka đubriva, već planskom sadnjom obezbeđuju optimalne uslove za rast biljaka.
„Bitno je napraviti raspored i planirati gde će koja biljna vrsta biti posađena u bašti. Biljke mogu da obole od različitih bolesti, pa će ostati u zemljištu štetočine koje napadaju tu biljku, a sledeće godine, napašće istu tu vrstu biljaka. Trudimo se da svake godine na određenoj površini zamenimo vrstu koju gajimo“, reklaje Milka Dragišić, profesor u Poljoprivrednoj školi PK „Beograd“.
Pred raspodelu biljaka potrebno je izmeriti površine sadnog dela bašte da bismo tačno znali koliko čega možemo da sadimo. Nije važno kolika je površina bašte, uz pravilnu organizaciju, plodored i kombinaciju biljaka možemo proizvesti povrće za svoje potrebe.
Osnova organske proizvodnje je mešovita setva povrća i zato treba obratiti pažnju na dobre i loše susede u povrtanjaku. Dobri susedi čuvaju jedni druge od raznih štetočina i daju zdrave i dobre prinose.
Za povrtnjak je važno da bude na mestu sa dosta sunca, minimum šest sati dnevno. Ali, ako ne može biti okrenut ka jugu, onda bar ka jugoistoku ili jugozapadu.
Prilikom osnivanja povrtnjaka, bez obzira za koji vid baštovanstva se odlučili osnovne stvari o kojima treba voditi računa su: izbor semena, đubrenje, dubina setve i navodnjavanje.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
