Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji i izdržljiviji.
Otvaranje cvetova maka prava je predstava koja svake godine iznova fascinira posmatrača, prvo se vidi samo veliki ovalni pupoljak, a zatim se donekle otvara srebrnozelena dlakava opna, što omogućava prvi pogled na pravu boju cveta. Na kraju se ljupko otvaraju nežne latice kao krila leptira i više nema sumnje – mak se ubraja u najlepše cvetnice uopšte.
U prirodi se ova predstava od maja odvija na hiljade puta, na primer, duž ivica polja ili na divljim livadama. Pri tom se najčešće radi o jednogodišnjem maku, koji se zbog svojih tankih, blago izgužvanih latica još naziva i svileni mak. Na prolećnim putovanjima on predstavlja omiljene motive na fotografijama, kada pored puta formira divne crvene, roze, bele, lila i ljubičaste tepihe. I u uređenim dvorištima u seoskom ili pejzažnom stilu lepo dolazi do izražaja, kao i na velikim cvetnim livadama ili u šarenim lejama sa sezonskim cvetnicama. Pronađe se i u baštama, obično uz kraj, a onda dođe vreme da se i pokupe zrele mahune domaćeg maka…
I ko još može odoleti sočnoj i hrskavoj vrućoj makovnjači, koja je upravo izašla iz bakine rerne i čiji miris mami čak i komšije, i „poziva“ da se vratimo u neka davna vremena kada su se „debele s makom“, kako se po selima Bačke zove ova štrudla, na trpezi nalazile bezmalo svake nedelje. Ovaj stari, pomalo zaboravljeni začin, neizostavni je deo štrudle, ali se često koristi i za slatke rezance, kao i kolače u kombinaciji sa tamnom čokoladom i domaćim džemom. Prijatne arome i ukusa, njegov „zrnasti“ sastav je upravo ono što domaćim delicijama daje upečatljivu notu, koju retko koji savremeni dodatak može da postigne.
Pored toga što je ukusan, mak, koji se nekada i anatemiše, veoma je i lekovit. Zbog toga ga, bez obazira na komentare neukih, u ishrani ne treba izbegavati jer, i atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji i izdržljiviji.
Nije isplativ, a unapred osumnjičen
Osim što predstavlja osnovu za gastronomski užitak i kao takav je i u pesmi opavan, mak je veoma zdrav i zastupljen je u skoro svim kuhinjama sveta. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe. Neuki su ga povezivali sa opijatima, međutim, seme najboljeg kvaliteta se dobija kada je mak sazreo i čaure se prirodno osušile. Opijum se, sa druge strane, dobija pre nego što čaure sazru, dok su zelene i pune lateksa i kad je seme tek počelo da raste. Dakle, seme maka nema veze s opijatima.
Iako je dokazano da je mak, zbog brojnih zloupotreba, bez krivice proglašen krivim, u našoj zemlji se retko gaji na velikim površinama. Paori kažu da nije isplativ, a osim toga, proizvodnja na njivama se mora prijaviti nadležnim organima. Zadržao se jedino u baštama i na manjim porodičnim gazdinstvima, koja u pozno proleće krase ružičasti cvetovi maka, i gaji se najčešće samo za sopstvene potrebe. Proizvodnja nije teška, ali zahteva mnogo živog rada. Procenjuje se da se u Srbiji gaji samo na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. U zavisnosti od klimatskih uslova, gaji se kao ozimi i jari usev. Ozimi se seje u oktobru, a jari – kada i jara žita.
U našoj zemlji nema registrovanih sorti, prve tri se očekuju naredne godine. Gaje se dva tipa – plavi i beli (prema boji semenki).
Malo zrno a u njemu svega
U 100 grama zrna maka ima svega 533 kilokalorije. Od toga je 45 procenata masti, 24 ugljenih hidrata i 18 posto proteina. Ovo maleno crno seme, koje u jednom gramu ima čak 3.300 semenki, izuzetno je bogato nezasićenim masnim kiselinama. Izvrstan je izvor tiamina, piridoskina, a dobar je snabdevač organizma Folnom kiselinom, riboflavinom i vitaminom E.
Mak je dobar izvor minerala – mangana, bakra, kalcijuma, Fosfora, magnezijuma – kojih u 100 g semena ima od tri do deset puta više nego što su dnevne potrebe čoveka, a gvožđa i cinka nešto manje od potreba našeg organizma. Od 100 g semenki maka 10 g su dijetalna vlakna, 31 g nezasićene masne kiseline, od čega je 30 procenata linolne kiseline.
Mak će takođe poslužiti kao dobar izvor kalcijuma i bakra, dva esencijalna minerala. Kalcijum je poznat po ulozi u zdravlju kostiju, ali pomaže i zdravlju srca i nervnog sistema. Bakar čuva vezivna tkiva jakim, jača kosti i štiti DNK od oštećenja.
Nije zanemarljiv ni sadržaj fosfora i mangana. Fosfor, zajedno sa kalcijumom, čini deo našeg koštanog tkiva, a mangan ulazi u sastav kolagena – proteina koji štiti kosti od oštećenja. Semenke maka su opremljene prehrambenim vlaknima. Dve kašike semena maka sadrže 3 do 4 grama dijetetskih vlakana, što je 14 procenata preporučenog dnevnog unosa za žene i 9 odsto za muškarce. Pored toga što sprečavaju opstipaciju (zatvor), vlakna takođe snižavaju nivo holesterola u krvi. Dugotrajno unošenje vlakana u organizam smanjuje šanse za razvoj dijabetesa tipa 2.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019
