Piše: Ivana Trifković
Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje i nekontrolisanom upotrebom mineralnih đubriva, a sa druge strane smanjenom upotrebom organskih đubriva, povećali smo kiselost naših zemljišta. Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje većine biljaka, pa je neophodno da takva zemljišta popravljamo.
Kiselost zemljišta, njegova pH vrednost, jedna je od najbitnijih karakteristika zemljišta i veoma bitan faktor uspešne poljoprivredne proizvodnje, kako na malim zasadima, tako i na hektarskim površinama. Neodgovarajuća kiselost najčešće je prouzrokovana intenzivnom agrotehnologijom, nekontrolisanom ili nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva, uticajem kiselih kiša i odsustvom organskih đubriva. Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos, a hrana, proizvedena na takvom zemljištu, može biti kontaminirana teškim metalima kao što su olovo, hrom, kadmijum i radioaktivni elementi. Pojačana kiselost jedna je od glavnih uzroka niskih prinosa, biljke se slabije ukorenjuju pa je i korišćenje biljne hrane veoma slabo. Gajene biljke su u takvoj sredini „gladne”. Struktura kiselih zemljišta je narušena, pa se takva zemljišta u uslovima suše stvrdnjavaju i pucaju, a u uslovima vlage postaju lepljiva te je obrada takvih zemljišta otežana.
Stanje kiselosti zemljišta neophodno je utvrditi pre samog podizanja zasada, što predstavlja prvi korak u planiranju proizvodnje. Najpouzdaniji način jeste napraviti analizu zemljišta. U zavisnosti od tipa proizvodnje koja se planira, zemljište se uzorkuje na dve dubine, a to je za povrtarske i ratarske useve sa dubine od 0 do 30cm, a za voćarske kulture sa dubine od 30 do 60cm. Na osnovu analize zemljišta dobija se precizna vrednost pH i stanje kiselosti zemljišta.
Svaki usev zahteva određen stepen kiselosti da bi mogao da se razvija, a osim toga, kiselost utiče i na dostupnost, kako hraniva u zemljištu, tako i hraniva koja se unose đubrivima, što znači da se pravilan plan đubrenja može napraviti samo nakon urađene analize zemljišta. Stanje kiselosti zemljišta ukazuje na to da li zemljište zahteva popravku pre podizanja zasada ili ne. Ako uzmemo u obzir statistički podatak da je 60% zemljišta u Srbiji kiselo, u rasponu od veoma kiselih od pH 4 do blago kiselih od pH 5-6, najčešća mera popravke je kalcifikacija kojom se kiselost koriguje do nivoa pogodnog za gajenje useva. Kada je pH vrednost u opsegu od 6,5 do 7,0 idealna je za većinu useva i obezbeđuje najbolju dostupnost hraniva. Dejstvo pH na dostupnost hraniva je takvo da već pri pH 5 dolazi do sporog reagovanja fosfora s aluminijumom i gvožđem, te formiranja manje rastvorljivih formi koje biljci nisu dostupne, a formiraju se i toksične forme aluminijuma. Nasuprot kiselom zemljištu je alkalno, sa pH vrednošću iznad 7, što izaziva nedostupnost mikrohraniva (azot, fosfor, kalijum) neophodnih za razvoj useva.
