Na pijačnim tezgama pojavile su se prve jagode, ali iz plastenike, domaće i iz uvoza, Grčke i Turske.
One prave sazrele na otvorenom prostoru počele su da se beru tek sredinom sedmice. Mada je polovina maja; sezona kasni, zbog hladnog vremena. Gledajući cene; proizvođači treba da su zadovoljni jer kilogram prvih jagoda na pijacama se prodavao za 450 dinara, ali se cena polako spušta, pa ih ima i po upola nižoj ceni. Lanjska godina u pogledu koštanja i prinosa bila je dobra, a proizvođači kažu da će i ove godine biti takva.
Očekivanja su da ćemo jagoda ovog proleća imati oko 35.000 tona; što je višegodišnji prosek. Ta količina biće raspoređena za domaće potrebe, preradu i za izvoz u Rusku Federaciji i u zemlje CEFTE.
Jedan od većih proizvođača jagoda Milan Marinković iz Rumenke jagodama se bavi 16 godina i kaže da ne pamti, kao ni drugi koji su duže od njega u poslu, da berba kasni desetak dana, zbog ćudi klime, prvo toplog februara, a onda u aprilu niskih temperatura, kiše i golomrazice, zbog čega su se jagode morale pokrivati agrotekstilom.
Biljka je napredovala po principu ”stani –kreni”. U februaru; kada je bilo toplo; počela je da se razvija, onda je rast u aprilu bio usporen zbog hladnoće . Prošlog proleća prve jagode su se počele brati 2. maja , a ove godine tek 12.maja – kaže Marinković. – Trenutno vremenske prilike odgovaraju voću. Slabija kiša i ne odviše toplo idu jedno s drugim da se jagode razvijaju i sazrevaju.
Marinković očekuje da će ove godine, baš zbog vremenskih uslova, jagode biti osrednjeg kvaliteta i da će i prinosi biti niži, ali da to neće umanjiti zaradu proizvođača. Trenutno kilogram jagoda naveliko košta 350 dinara, ali ta cena će se zadržati samo dva , tri dana.
Kada krene berba; cene jagoda naveliko ići će naniže. Procenjujem da će se kretati od 180 do 230 dinara, što je dobro da se zaradi i plate berači – ističe Marinković.
Po njegovim rečima; radna snaga mu ne predstavlja problem, jer ima stalne sezonce, koje već treću godinu prijavljuje.
Svake godine satnica je, u proseku, skuplja za deset odsto, pa sada sat košta 300 dinara,. Upravo radnici predstavljaju i najveći trošak proizvođačima jagoda. Na svakih hektar jagoda dolazi od 30 do 40 sezonskih radnika – navodi Marinković.
Ali ukoliko se slede saveti stručnjaka i iskustvo proizvođača ,napominje, prinosi, a s tim i zarada, mogu da budu odlični, između 10.000 do 15.000 evra po hektaru.
Domaći proizvođači se sve više okreću sorti kleri , jer rano dospeva pa zato donosi i veću zaradu . Ujedno su počeli da polažu računa na logisiku, jer ambalaža i način pakovanja dižu cenu voća. Sve više proizvođača radi sa velikim marketima i sledi njihova uputsva u pogledu plasmana voća, ali sluša i njihove preporuke u pogledu gajenja biljke –naglašava Milan Marinković.
I ove godine kao i lane, napominje Marinković, ovdašnje jagode su tražene kod velekupaca iz EU.
Ranijih godina nije bilo tako, domaće jagode su se najviše prodavale u Ruskoj Federaciji ,ali je sada potražnja za našim jagodama velika kod veletrgovaca iz Nemačke, Poljske, Slovačke, što je dobro, jer kada je veća tražnja bolje se i plaća – ističe Marinković. Ali naglašava da domaćim proizvođačima Turska predstavlja konkurenciju kod plasmana na rusko tržište.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
