Direktna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine do danas prelaze sedam milijardi evra, izjavio je predstavnik Privredne komore Srbije na onlajn konferenciji „Klimatske promene i zelena tranzicija“ koju su organizovali u saradnji sa Svetskom organizacijom za zaštitu prirode (WWF).
„Poslednjih nedelja i u Srbiji i regionu intenzivira se priča o klimatskim promenama koje su ušle u naše domove, novčanike i dvorišta i gradove“, rekao je Mitrović koji je rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, i najavio da će za nekoliko nedelja biti samit u Glazgovu gde će se pričati o ovoj veoma važnoj temi.
Konferencija kaže, treba da posluži kao doprinos tome kako da Srbija kao država jača svoju nacionalnu otpornost u odnosu na klimatske promene.
Prema njegovim rečima, posebno važna je velika uloga biznis sektora koji će imati ključnu ulogu u prilagođavanju i jačaju otpornosti na klimatske promene.
Dodao je da partnerstvo sa nevladinim sektorom kao nezaobilaznim faktorom doprinosi podizanju kapaciteta samih institucija i građana.
„Oktobar i novembar posvetićemo onome što je pravi odgovor Srbije, s obzirom na to da su nam od 2000. godine direktne štete od klimatskih promena veće od sedam milijardi evra, a to je razlog da radimo “aproksimaciju“ gubitaka od pandemije i kakve su posledice klimatskih promena“, rekao je Mitrović.
Direktor jednog od Sektora PKS Mihailo Vesović govorio je o značaju strateških ciljeva zelene tranzicije i zelene ekonomije kao i dekarbonizaciji industrije.
Naveo je da očekuje da će već do kraja ove godine zelena agenda zauzeti veoma važno mesto i uz cirkularnu ekonomiju postati jedan od prioriteta PKS.
Ida Rojtersverd predstavnica švedske ambasade i rukovodilac programa za zaštitu životne sredine govorila je o značaju primera dobre prakse zelene tranzicije u Švedskoj, a Kristofer Li iz britanske ambasade o poukama iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Li je naveo da ulaganje u obnovljivu energiju u Britaniji vide kao ulaganje u budućnost. Dodao je da London radi na ambicioznim planovima u okviru zelenog rasta i da veruju da to može doprineti rastu BDP-a za dva odsto, kao i da može da bude i viši ako se radi na smanjenu štete od klimatskih promena.
Rojtersverd je o saradnji sa Srbijom rekla da im je fokus na normativnim promenama i promeni politika i da rade na politici otpada i recikliranja u 17 opština.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
