Više od 180 vrsta detlića, ptice prepoznatljive po karakterističnom udaranju kljunom o stablo drveta, rasprostranjeno je širom sveta. Nema ih samo na Madagaskaru, Južnom polu i u Australiji.
Ukoliko bi čovek celog dana udarao glavom u deblo drveta kao što to radi detlić, pretrpeo bi ozbiljna oštećenja mozga, jer ljudska lobanja nije anatomski adaptirana da izdrži takve udarce.
Detlići, međutim, ostaju nepovređeni. Tajna je u anatomiji ove vrste ptica koje spadaju u one sa najtvrđim kljunom, ali i najmekšom lobanjom i mozgom teškim svega nekoliko grama.
„Sam mozak je zanimljivo postavljen jer je duguljast, i nalazi se u takvom položaju da bi apsorbovao što više udaraca. Ima malo moždane tečnosti tako da se i tim smanjuju potresi i dodatno je oklopljen sunđerastim tkivom pogotovu sa zadnje i prednje strane, kako bi se ti udarci dok on kljuca amortizovali“, objašnjava biolog Kristijan Ovari.
Anatomija samog kljuna je takođe vrlo specifična.
„Zato što detlić ima taj spoljašnji rožni deo, ima taj unutrašnji koštani deo, kao i sve ptice, ali on ima i jedan međusloj sunđerastog tkiva koji mu već u startu pomaže da malo amortizuje te udarce. Druga stvar, gornji i donji deo kljuna se mogu nezavisno pomerati“, navodi Ovari.
Ublažavanju udaraca, koji nekada dostižu ubrzanje i do 10.000 metara u sekundi, doprinosi anatomija čitavog tela, kao i dugi lepljivi jezik kojim mu je obavijena lobanja, a za koji se procenjuje da je proporcionalno duži od žirafinog.
„Detlić kada udari kljunom ne amortizuje samo vrhom kljuna taj udarac, nego od vrha kljuna do vrha repa svim mogućim mišićima i tetivama rasporedi te strahovito jake udarce“, dodaje biolog.
Specifičan način ishrane, privlačenje partnera, kao i pravljenje gnezda za mlade, glavni su razlozi zbog kojih detlići kljunom udare u drvo između 8.000 i 12.000 puta na dan. Detlić može napraviti čak 20 udaraca u sekundi, što iziskuje i veliki utrošak energije, pa su ove ptice u stalnoj potrazi za hranom.
„Zato je dobra stvar što su tu termiti koji se nalaze svuda u šumi, u drveću – jer termiti su vrlo masni, male životinjice, žive u kolonijama tako da se brzo razmnožavaju i to je jedan odličan način da se nadomesti sva ona hrana koja detlićima treba“, navodi Ovari.
Detlići su svojevrstan fenomen u životinjskom carstvu i stalni predmet interesovanja naučnika.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
