Na velikom prostranstvu Rusije biljke se hiljadama godina koriste za lečenje bolesti i očuvanje zdravlja. Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar u redovnom prilogu „Tajna bilja“ izdvojio je neke od najpoznatijih biljaka tradicionalne ruske medicine.

Sve što dolazi iz Rusije postalo je veoma popularno i kod nas. Jedna od biljaka o kojima se najmanje zna je pasji ili vučji trn, koji raste na ogromnom prostranstvu od Nepala do čitave Evrope, i ima divne ružičaste bobice koje su verovatno najbolji izvor Ce-vitamina, ali i omega-tri masnih kiselina, navodi Momčilo Antonijević, narodni travar.

Vučji trn – i ulje i plodovi – koristi se na različite načine. Može da se koristi za spoljnu upotrebu protiv opekotina i bilo kakvih problema sa kožom. U ruskoj medicini ovaj lek zauzima posebno mesto u borbi protiv dermatitisa i psorijaze.

Ulje može i da se pije, a plod može da se jede kao odličan izvor vitamina.

„Kaže se da je Džingis kan uvek u džepu nosio nekoliko bobica pasjeg trna koje su mu vraćale snagu na svim tim velikim i fizički zahtevnim pohodima. Bio je popularan i među vojskom Aleksandra Makedonskog, jer su njegovi vojnici primetili da tokom tih dugih marševa postaju iscrpljeni a njihovi konji živahni, i ne pokazuju znake umora. Onda su gledali šta konji jedu, i utvrdili da jedu baš bobice pasjeg trna, a njegovo latinsko ime bukvalno znači ‘konj koji sija’ (Hippophae rhamnoides), tako da se koristi i u veterinarskoj medicini za sjaj dlake i opšte zdravlje“, napominje Antonijević.

U ruskoj tradicionalnoj medicini, vučji, odnosno, pasji trn je korišćen kao efikasno sredstvo koje pomaže ljudima obolelim od dijabetesa. Dokazano je da zahvaljujući velikom sadržaju omega-tri masnih kiselina, veoma dobro deluje i na kardiovaskularni sistem. Koristi se i za lečenje bolova u stomaku i lečenje organa za varenje.

„U Rusiji je on zapravo prava panacea, odnosno lek za sve. Ali uvek treba biti obazriv kada je panacea u pitanju, jer se zbog te preterane pompe, ljudi razočaraju, pa onda i ne znaju pravo i efikasno dejstvo biljke. Zato treba biti objektivan, no ovo je jedna zaista neobična i vrlo korisna biljka“, ističe narodni travar.

Breza je simbol Rusije i stepe, i to je drvo koje raste na ogromnim prostranstvima. Vrlo je popularno i vrlo cenjeno u ruskoj tradicionalnoj medicini. Koristi se i kod nas, a sasvim mlado lišće breze je jako dobar lek za organe za mokrenje i bubrege.

„Ono što je specifično, kada se priprema čaj od breze, on bi trebalo da se kuva. Preporučuje se ljudima koji imaju kamen i pesak u bubregu, ali treba biti vrlo obazriv, jer kamen može da se zaglavi u bubrežnom kanalu i da nastane problem“, napomenuo je Antonijeviž.

Breza ne samo da deluje diuretično, već i topi kamen u bubreg. Potrebno je piti veliku količinu čaja tokom dana, skoro dva litra.

Priprema: U dva litra vode stavi se pet supenih kašika listova breze i na vrh noža sode bikarbone, jer se na taj način bolje ekstrahuju lekoviti sastojci. Pusti se da provri, kuva pet minuta i ostavi da se ohladi, najmanje sat vremena. Procedi se i dobijena tečnost se pije tokom dana.

Čaj mora da se pije bar mesec dana da bi se pokazao pun efekat ove biljke.

Koristi se i brezova voda za čišćenje organizma od nagomilanih toksina i bolji rad organa za mokrenje. Voda je veoma dobra i za negu kože i kose.

U Sibiru je travarska tradicija povezana sa šamanima i tradicijom budističke medicine. Šamani i budistički monasi su bili osnovni lekari, a danas su sve te tradicije pomešane i sa savremenim metodama, objašnjava Bulat Šagzin, sibirski travar i šaman.

Tokom zime u Sibiru se najviše koristi majčina dušica, hajdučka trava, sladić ukoliko neko ima problema sa plućima. Za slabiji imunitet i malokrvnost koristi se kopriva.

„Ove biljke, s obzirom na mnogo hladniju klimu koja vlada u Sibiru, imaju drugačije dejstvo nego one koje uspevaju u Srbiji. Zemlja je veoma bogata mikroelementima a biljke su malog rasta, tako da je koncentracija lekovitih svojstava mnogo veći. U Srbiji raste više i brže, ali je manja lekovitost, zato treba koristiti veću količinu ili da se koristi sveža biljka“, preporučuje šaman.

Tokom zime najbolje je kao preventivu piti čaj od đumbira sa limunom i medom. Ukoliko imamo neku virusnu infekciju, čak i koronu, najbolje je piti čaj od ehinacee i šipka.

Ehinecea je najjači lek u borbi protiv virusa. Ona jača imunski sistem i podstiče stvaranje limfocita, naše prve linije odbrane od virusa.

Čaga – gljiva koja raste u brezovim šumama, raste i kod nas, doduše endemski, samo na Vlasinskom jezeru.

„Ova pečurka sadrži aktivne biostimulatore. Jača naš organizam i pomaže mu da se sam izbori sa problemom. Postala je popularna zahvaljujući čuvenom ruskom nobelovcu i disidentu, Aleksandru Solženjicinu, koji je napisao čitavu knjigu o njoj jer mu je ona pomogla da se izleči kada su lekari digli ruke od njega“, navodi narodni travar.

Čaga danas može da se kupi i kod nas. Prave se i proizvodi od te gljive, a Momčilo Antonijević preporučuje svima da bar jednom godišnje koriste ili tinkturu ove biljke, ili čaj.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay