U okviru projekta “Šuma zove na dijalog” održan je okrugli sto pod nazivom “Optimalna šumovitost Vojvodine“. Cilj tog skupa bilo je sagledavanje problema nedostatka šuma na području Vojvodine iz različitih uglova, kao i mogućnost da se poveća prostor pod šumama uprkos svim preprekama na terenu.
Prema rečima Dušice Milenković iz Pokreta Gorana, zvanično, šumovitost Vojvodine je oko sedam odsto, što je neznatno povećanje u odnosu na pre nekoliko decenija kada je taj procenat bio šest do šest i po posto.
U analizama rađenim pre 40 godina izračunato je da bi optimalna šumovitost u Vojvodini bila 14,32 odsto. To je cilj kome su svi težili godinama unazad. Kako nismo uspeli u tome, civilne organizacije su se pre dve godine okupile i formirale mrežu ”Pošumimo Vojvodinu” da se stvari pokrenu.
Tako je i organizovan skup svih zainteresovanih strana kako bi problem pošumljenosti u Vojvodini bio sagledan iz različitih uglova objašnjava Dušica Milenković.
U toku je druga nacionalna inventura šuma u Srbiji. Prema preliminarnim procenama realna šumovitost Srbije je oko 37 do 38 odsto, uz dva odsto površina pod šikarama i šibljacima koje će biti kategorisane kao šume. Time bismo se približili optimalnoj šumovitosti Srbije ranije projektovanoj na 40 odsto kaže Ivana Vasić iz JP ”Vojvodina šume”.
Kada je o severnoj pokrajini reč, preliminarni podaci inventure šuma pokazuju da će šumovitost biti oko osam odsto, što je opet daleko ispod projektovane optimalne šumovitosti od 14 odsto. S obzirom da je Vojvodina preko 80 odsto poljoprivredno područje, postavlja se pitanje da li je procenat optimalne šumovitosti realan, Ivana Vasić odgovara da bi ona to razdvojila na dve stvari a to su optimalne odnosno realne procene.
U Vojvodini trenutno imamo oko 170.000 hektara šuma kojima gazduju različiti korisnici i potrebno nam je još toliko da bismo postigli 14 odsto pošumljenosti. Mi u ovom trenutku tih površina nemamo. Postoje pokušaji na nacionalnom nivou da se te površine obezbede ali i u slučaju da ih imamo, nisu sve površine pogodne za pošumljavanje. Isti slučaj je i u Vojvodini kaže Ivana Vasić.
Ivana Vasić smatra da je problem što je šumarstvo u okviru prostornog planiranja, na marginama. Ona dodaje da su prilikom izrade Prostornog plana Republike ukazali da 14 odsto šumovitosti Vojvodine može biti optimum, ali ne i realan procenat i u tom smislu su apelovali da nema dovoljno površina i da bi sa aspekta prostornog planiranja trebalo napraviti iskorak i odrediti površine namenjene za šume, ali tog iskoraka za definisanje površina, nažalost, nema.
Namera organizovanja skupa o Optimalnoj šumovitosti Vojvodine bila je i da se javnosti bolje približe svi problem u vezi sa nedostatkom šuma, jer kako kaže Dušica Milenković iz Pokreta gorana, javnost o tome malo zna.
U pogledu podizanja šumovitosti u Vojvodini nema puno prostora, niti treba imati velika očekivanja. Mogućnosti za to nisu velike. Stoga treba očuvati namenu šuma i šumskog zemljišta i trenutno u središte pažnje više postaviti očuvanje postojećih šuma a onda planski raditi na povećanju površina pod novim šumama.
Za to će biti potrebno uspostaviti bolju saradnju sa lokalnim samoupravama, da one same odrede površine za pošumljavanje, kadrovski ih ojačati i važno je osnažiti i afirmisati privatni sektor u šumarstvu jer oni mogu dati značajan doprinos pošumljavanju kao i uključiti velike poljoprivredne posednike radi rešavanja problema šumovitosti pokrajine, zaključeno je na okruglom stolu o “Optimalnoj šumovitosti Vojvodine”.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
