Dolina Pčinje je predeo izuzetnih odlika od 1996. godine, u drugoj je kategoriji zaštite. U Bujanovcu je održana Javna rasprava o proširenju tog zaštićenog područja kako bi se još više zaštitio redak biljni i životinjski svet.
Bogatstvo šumskih zajednica, hrastov pojas, bogat biljni i životinjski svet, retke vrste koje rastu i žive samo u Dolini Pčinje čine je predelom izuzetnih odlika. Karakterišu ga i klima, kontinentalno-mediteranska, i geomorfologija.
„Razne vrste flore koja prati sve te šumske zajednice i livadske, a onda taj životinjski svet koji ima odlike kontinentalne klime, mediteranske, gde eto jedno od staništa koje se izdvaja na prostoru Pčinje je to stanište vezano za grčku kornjaču kojoj je to skoro jedino stanište u zemlji Srbiji“, kaže Dragana Ostojić, načelnica Odeljenja za zaštićena prirodna dobra u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
O zaštićenom području brinu Čuvari prirode, a upravlja Eparhija vranjska. Čuvari svakodnevno kontrolišu teren, uočavaju i upozoravaju ljude da ne narušavaju prirodni sklad.
„Puno je problema sa nelegalnom sečom šuma, sporadično se javlja i divlja gradnja. Inače ima i krivolova, ali ne u toj meri. Uglavnom nađe se rešenje sa lovačkim udruženjem i sa lovcima, ali i sa ribolovcima“, navodi Igor Aleksić, šef čuvarske službe PIO Dolina Pčinje.
Dolina Pčinje je u drugoj kategoriji zaštite, štiti se 2.600 hektara. Planirano je da se zaštita proširi na 4.200 hektara, i poveća njen stepen.
„Imaćemo prvi stepen gde će biti stroga zaštita i drugi koji je već postojeći i treći gde imamo malo fleksibilniju zaštitu, naravno u skladu sa zakonom o zaštiti prirode i koji omogućava lokalnom stanovništvu taj suživot čoveka i prirode“, objašnjava Aleksandra Došljić, načelnica Odeljenja za zaštićena područja u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Zaštićeni predeo je i Vražji Kamen kod Trgovišta gde rastu retke biljne vrste koje su specifične za tropske predele, a ptica modrokost ili plavi kamenjar jedino se tu gnezdi u Srbiji.
Izvor: RTS
Foto: Wikipedia
