Tokom ovog meseca mnoge vrste povrća su obrane ili izvađene. Ostala su prazna mesta u lejama koja bi mogla da se iskoriste za novu setvu. Najčešće je to rasad koji se proizvodi u hladnim lejama na otvorenom polju. Ali, neke vrste, poput rotkvice i rotkve, mogu i da se seju. Zbog toga valja dobro isplanirati raspored i namenu leja za narednu proizvodnju, odnosno vegetaciju.
Sve leje valja prvo očistiti od ostataka stare proizvodnje, izvaditi i ukloniti korenje koje je preostalo i korov, izašoviti ili obraditi motokultivatorom, usitniti i, u zavisnosti od prethodne vrste ali i nove, čija proizvodnja treba da se zasnuje, pođubriti.
Crni luk iz rasada
Crni luk se kod nas gaji na velikim površinama, najčešće kao prolećni usev iz direktne setve ili iz arpad`ika. Na manjim parcelama može i iz rasada, čija proizvodnja počinje u ovom mesecu. Rasađuje se krajem septembra ili početkom oktobra, kada rasad ima tri-četiri lista. Arpadžik za mladi luk se sadi u oktobru i novembru. Valja znati da luk, bez obzira na koji način se proizvodi, ne podnosi monokulturu i na isto mesto se vraća posle tri-četiri godine, što je preventiva širenju plamenjače, nematoda i lukove muve. Treba ga proizvoditi na parcelama na kojima su bili krastavci, kupus, paprika, paradajz, a na većim površinama strna žita. Kao pretkultura nisu dobri grašak, lukovičasto povrće i cveće.
Na polju se sadi najčešće u petoredne trake, sa razmakom između redova 25 centimetara, a u redu 10, i na dubinu od dva-tri centimetra. Razmak između traka je do pola metra. U zaštićenom prostoru seje se direktno, u redove s međurednim razmakom 8–10, dok je u redu razmak četiri-pet centimetara. Gaji se kao čist usev ili međukultura između zelene salate. Ako ima prostora, preporučuje se sukcesivna setva u razmacima 15–20 dana.
Salata za otvoreno polje, ali i tunele
S obzirom da salata ima kratku vegetaciju (35–90 dana), da je povrće skromnih zahteva u pogledu uslova uspevanja, gaji se u skoro svim baštama, ali i na većim parcelama. Ovo povrće u plodoredu dolazi na drugo mesto, a najbolje uspeva posle biljaka obilno đubrenih stajnjakom, kao što su paradajz, paprika i kupusnjače. Odgovaraju joj srednje teška do teška zemljišta, plodna, pH reakcije 5,8.
Na otvorenom polju za jesenju proizvodnju rasada salata se seje od jula do sredine avgusta, rasađuje u septembru, a za berbu pristiže u novembru. U zatvorenom prostoru setva i sadnja obavljaju se sukcesivno, u razmacima 10–20 dana, što zavisi pre svega od potreba. Ukoliko se proizvodi u tunelima i plastenicima bez grejanja, seje se oko 20. i 30. avgusta i 10. septembra, a rasađuje 15. i 25. septembra i 5. oktobra. Bere se od 20. oktobra pa sve do Nove godine. U tunelima i plastenicima sa dodatnim zagrevanjem seje se 5–10. septembra i 10–25. oktobra, a bere od kraja oktobra pa sve do kraja godine. Tipična ozima sorta salate je „nansen“ i ona se gaji i na otvorenom polju ali i u zaštićenom prostoru. Ovo povrće podnosi temperaturu do –13 Celzijusovih stepeni te se može proizvoditi i bez agrotekstila. Često se gaji u združenoj setvi, a najbolje ide uz praziluk, luk, kelerabu, i radič. Razmak sadnje je 10–20 centimetara između biljaka i 20–40 cm između redova.
SVEŽI LISTOVI PERŠUNA
Na otvorenom polju peršun se gaji zbog zadebljalog korena, a u zatvorenom prostoru zbog listova. U plastenicima bez grejanja, kada temperatura naglo padne, valja ga pokriti agrotekstilom. Proizvodi se direktnom setvom semena i iz rasada. Najbolje rezultate daje kada se proizvodi iz kontejnerskog rasada. Seje se u avgustu i septembru, rasađuje u oktobru i novembru, a listovi ubiraju tokom zime.
Listove je moguće dobiti i iz izvađenog korena peršuna proizvedenog na otvorenom polju. Sa njive se vadi krajem avgusta i sadi u tunele ili leje, gde ubrzo počinju da rastu mladi listovi. Biljke je potrebno povremeno zalivati, dok su lepi dani tunele provetravati, a ako temparatura naglo padne, bujne listove valja prekriti agrotekstilom.
Spanać ne voli stajnjak
Za gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i za vodu propustljiva zemljišta, čija je pH vrednost 6,5–7. Ne đubri se direktno stajnjakom i dolazi na drugo mesto u plodoredu, posle biljaka đubrenih ovim organskim đubrivom. S obzirom na to da ima kratku vegetaciju, spanać ne bi dobro iskoristio hranljive materije iz stajnjaka, a obilna azotna ishrana dovela bi do nakupljanja štetnih materija – nitrata i nitrita.
Spanać je bolje gajiti u jesenjoj nego prolećnoj setvi jer ima skromne zahteve prema toploti, a to je biljka kratkog dana i u prolećnoj setvi, posebno kada se malo zakasni a dani naglo otople, brzo obrazuje cvetno stablo i sazreva. Ovo povrće izdrži mraz od –6 do –8 stepeni, a dobro ukorenjene biljke i kratkotrajan pad temperature na –20 stepeni.
Proizvodi se isključivo direktnom setvom semena u više navrata, a rok setve za jesenju proizvodnju su avgust i septembar. Seje se na međurednom rastojanju 20–25 centimetara, ili u trake od pet redova sa razmakom između traka 40–50 centimetara i međurednim razmakom 15–20. Rastojanje između biljaka je 10–15 cm. Da bi što brže nikao, valja ga odmah posle setve zaliti, i ovu agrotehničku meru češće ponavljati jer ima slabo razvijen koren a traži mnogo vode.
Jesenja setva i sadnja kupusnjača
Avgust je vreme za setvu ranog kupusa iz jesenje sadnje. Prednost ove sadnje se ogleda u tome što se rasad proizvodi u hladnim lejama na otvorenom polju, a setva počinje već krajem avgusta da bi biljke za rasađivanje pristigle u oktobru. Dobra strana ovakve proizvodnje je i u tome što kupus iz ovog roka setve za berbu pristiže 20–25 dana ranije od najranijih sorti rasađenih tokom aprila.
U ovu proizvodnju valja se upustiti samo ako se za rasađivanje mogu primeniti određene agrotehničke mere vezane za sadnju. Sadi se na terenima zaklonjenim od jakih vetrova i u specijalne kanale dubine oko 20 centimetara, da bi bankovi sa strane umanjili uticaj hladnoće. Rasađuje se samo jak rasad, kako bi se biljke pre nastupanja hladnog perioda ukorenile i ojačale. Osim parcele zaklonjene od vetra, nju valja i obilnije pođubriti stajnjakom.
Zbog kratke vegetacije, kao jesenji usev može da se gaji i keleraba. Proizvodi se češće u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom polju. Najviše joj odgovaraju srednje teška zemljišta, pH reakcije 6–7,5. Može se gajiti i kao međukultura u usevu salate i spanaća. Seje se krajem avgusta u hladne leje. Dobro razvijen rasad se rasađuje na razmak 40 h 30 ili 20–30 d` 10 centimetara ako se proizvodi iz direktne setve semena. Ovi razmaci treba da se poštuju jer ako se rasade gušće biljke se zasenjuju, listovi se izdužuju a promene se vide i na stablu. Posle setve (sadnje) biljke valja zaliti, i ovu meru ponavljati sve do obrazovanja zadebljalog stabla. Posle toga zalivanje je umereno jer mnogo vode dovodi do pucanja zadebljalog stabla i keleraba nije za upotrebu. Keleraba iz jesenje proizvodnje dospeva krajem novembra i početkom decembra.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
