U tišini pašnjaka, gde ovce mirno pasu, krije se nevidljiva opasnost – plavi jezik, virusna bolest koja poslednjih godina uzima sve više maha među domaćim životinjama širom sveta. Iako ne prenosi sa životinje na čoveka, ekonomske i veterinarske posledice mogu biti ozbiljne, posebno za stočare koji se bave uzgojem ovaca i goveda.

Šta je plavi jezik?

Plavi jezik (eng. Bluetongue  – BT) je nezarazna virusna bolest koja napada domaće i divlje preživare – najčešće ovce, ali i goveda, koze, bivole, jelene i kamile. Uzročnik pripada porodici Reoviridae, a do sada je identifikovano čak 24 različita serotipa virusa, što čini kontrolu i vakcinaciju izazovnijom.
Prenosi se isključivo putem insekata, konkretno mušica iz roda Culicoides, poznatih po tome što grizu i prenose infekciju sa jedne životinje na drugu. Bez njih, virus ne može da se širi.

Kakvi su simptomi?

Najteže posledice plavi jezik izaziva kod ovaca, gde bolest može da zahvati čitavo stado. Temperatura, ranice u ustima i nosu, otoci jezika, usana i vilice, kao i šepanje, slabost, prolivi i ponekad plavičasta boja jezika (po čemu je bolest i dobila ime) – najčešći su simptomi. U nekim slučajevima, dolazi i do pobačaja kod gravidnih ovaca.
Kod goveda, simptomi su blaži ili potpuno izostaju, ali upravo zato ta vrsta često predstavlja „tihi rezervoar bolesti“, jer može da širi virus i po nekoliko nedelja, a da ne pokazuje znakove oboljenja.

Nema rizika po ljude – ali ima po privredu

Dobra vest: plavi jezik se ne prenosi na ljude, niti konzumiranjem mesa, mleka ili kontaktom sa vunom. Međutim, loša vest za stočare jeste da ova bolest donosi ozbiljne ekonomske gubitke – ne samo zbog uginuća, već i zbog zabrane kretanja stoke, skupog nadzora, vakcinacije i izgubljenog izvoza.

Gde se pojavljuje?

Plavi jezik se javlja širom sveta – od Afrike, preko Azije, Australije, Evrope, pa sve do Severne Amerike. Virus opstaje tamo gde mušice mogu da prežive zimu, pa je klima ključni faktor njegovog širenja.

Do pojave plavog jezika često dolazi kada se osetljive rase ovaca (npr. evropske) dovedu u endemska* područja, ali i kada vetar donese inficirane mušice iz susednih regiona.

Kako se štititi?

Najefikasnija mera je vakcinacija, ali je neophodno koristiti vakcinu proti određenog soja virusa koji kruži u regionu. Pored toga, sprovode se aktivni programi nadzora, identifikacija zona sa zaraženim životinjama, kao i ograničenja kretanja tokom sezone aktivnosti insekata. Suzbijanje prenosioca takođe igra važnu ulogu – od sprejeva do kontrole stajnjaka i vode gde se mušice razmnožavaju.

I u Srbiji registrovana bolest

Uprkos merama kontrole, plavi jezik je potvrđen i u Srbiji tokom prethodnih godina. Najveći broj slučajeva registrovan je kod ovaca, i to uglavnom u južnim i istočnim delovima zemlje. Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa veterinarskim službama redovno sprovodi nadzor, laboratorijska testiranja i vakcinaciju gde je potrebno.

Stočari se pozivaju da prijave svaku sumnju na bolest, da vode računa o simptomima, posebno u toplim i vlažnim periodima kada je aktivnost mušica najveća.

Plavi jezik možda ne zvuči opasno – ali iza tog imena krije se ozbiljan izazov za stočarsku proizvodnju. Edukacija, prevencija i brza reakcija su ključni u borbi protiv ovog „nevidljivog neprijatelja“ koji leti na krilima sitnih mušica.

^{* Endemsko područje je geografska oblast u kojoj se neka bolest redovno i stalno javlja.}

Izvor fotografija: https://www.veterinary-practice.com/article/combatting-the-looming-threat-of-bluetongue

https://llmfarmvets.co.uk/vector-borne-diseases-bluetongue-and-schmallenberg/

Piše: Irena Đenić Janić, dipl.vet.