Pakšanat može da prezimi u zemljištu i tada njegov koren postaje još slađi. Međutim, zbog glodara trebalo bi ga izvaditi pre smrzavanja tla i zdravo i neoštećeno povrće ostaviti u trap, podrum ili u posudu sa peskom, kako bi što duže ostao svež.
Ova začinska biljka dostiže punu zrelost u kasnu jesen. Povrtari mogu da izvade paškanat tokom novembra ili da ga, po želji, ostave u zemlji tokom zime sve do proleća.
Ne treba ga čuvati blizu krušaka i jabuka
Ako se paškanat vadi u kasnu jesen, najbolje je to uraditi pre nego što zemlja smrzne. Treba odstraniti zelene delove i neopran koren čuvati u podrumu. Čuva se i u kantama ili gajbama punjenim peskom. Treba da bude u hladnoj, mračnoj prostoriji, daleko od izvora toplote. Idealna temperatura za čuvanje je 0 stepeni. Takođe, ne treba ga stavljati u istu prostoriju blizu krušaka i jabuka, koje ispuštaju materije zbog kojih paškanat poprimi gorak ukus – upozorava agronom Ljiljana Vuksanović.
Ona dodaje da tehnološku zrelost ovo povrće dostiže kada prestaje nakupljanje asimilativa u korenu i kada je procenat suve materije od 18 do 22 odsto. To je upravo kasna jesen i sam početak decembra. Može se vaditi i ranije kao dopuna zelenišu na pijacama, ali tek kad dostigne prečnik peršuna.
Paškanat su uzgajali i stari Rimljani zbog aromatičnog korena, punog skroba i ugljenih hidrata. Ova namirnica je, dok krompir nije donet u Evropu preko okeana, bila značajnija na trpezi. Slatki koren je korišćen za zaslađivanje. Evropski uzgajivači, a sa njima i kuvari tog doba, namerno su čekali prve mrazeve da se u korenu skrob pretvori u šećer.
Koren pun vitamina
Kasnije je šećer postao glavni za zaslađivanje, pa paškanat nije bio potreban, ali je na sreću opstao kao korisna namirnica i začin. Danas su najveći proizvođači Englezi, Irci i Skandinavci – kaže Vuksanović.
Ovo korenasto povrće je dvogodišnja biljka duge vegetacije. U drugoj godini razvija razgranato stablo. Teško niče, ali kada prođe ta faza, jednostavan je i ne preterano zahtevan za gajenje. Potrebno mu je dosta vode. Na istom mestu se gaji tek posle četiri godine.
Paškanat je čest začinski koren u kuhinji. Najviše se koristi svež, ali može i da se suši. Bogat je vitaminima C, B, K i E. Najznačajniji minerali u korenu su kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe. Sadrži etarska ulja koja mu daju specifičan ukus. Koren je pun vitamina B grupe, bakra i sumpora. Pomaže boljem varenju, očuvanju krvnih sudova i ima blago umirujuće dejstvo.
Pire od paškanata
Sastojci:
- 5 korenova paškanata,
- 100 ml pavlake za kuvanje,
- 2 kašike putera,
- so i biber.
Priprema:
Skuvati isečen paškanat u posoljenoj vodi. Ocediti i staviti u blender, dodati pavlaku i maslac i blendirati dok ne postane kremasto. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Ista smesa može da se koristi i za krem čorbu, ali je treba razrediti bujonom do poželjne gustine.
Prženi paškanat
Sastojci:
- 4 paškanata,
- 2 kašike maslinovog ulja, so, i biber
- 4 kašike javorovog sirupa.
- 2 čena belog luka.
Priprema:
Iseći paškanat za štapiće kao pomfrit. Zagrejati ulje u tiganju, dodati štapiće i pržiti oko 15 minuta. Kada dobije smeđu boju, dodati izgnječeni beli luk i još minut-dva pržiti. Na kraju posoliti. Ovo jelo može da se služi kao prilog ili zasebna zdrava grickalica.
Tekst i foto: Biljana Nenković
