Grašak je povrtarska kultura koja sve češće nalazi svoje mesto u kućnim baštama i na malim gazdinstvima, jer omogućava ranu proizvodnju i jednostavno održavanje. O pravilnom načinu setve i potrebama ove kulture govori magistar Anka Kačarević iz PSSS, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, ističući da se uspešna proizvodnja graška oslanja na pravilan izbor termina setve.
Kačarevićka objašnjava da se grašak može sejati u više sukcesivnih faza, što je naročito pogodno za mala gazdinstva i bašte:
– Setvu graška možemo sukcesivno da obavljamo na jednom malom gazdinstvu ili u kućnim uslovima, kako nam ne bi stigla veća količina graška u istom momentu. Tako možemo da imamo jednu razvučenu setvu u nekoliko faza – kako kaže, grašak kao jara kultura najčešće se seje čim to zemljišni uslovi dozvole.
– Obično sejemo tamo čim zemljišni uslovi dozvole u proleće, to je negde polovinom februara ili posle dvadesetog, zavisno od toga da li možemo da uđemo u parcelu a da ne bude kaljavo. Prva setva može u tom periodu da se obavi, da bi što ranije stigla.
Naglašava i da je jesenja setva moguća, ali da kasno prolećno sejanje nosi rizike.
– Grašak može da se poseje i u kasnijem periodu, u jesen, da bi izbegao probleme ako ga kasno sejemo u proleće. Ako sejemo posle 20. marta ili čak u aprilu, možemo da očekujemo lošije rezultate, jer ulazimo u period visokih temperatura. Na temperaturama preko 25 stepeni grašak počinje da odbacuje cvet, a bez cveta nećemo dobiti ni mahunu ni zrno.
Posebno upozorava na opasnost naglog prelaska biljke u naredne faze sazrevanja.
– Ukoliko nam dođu naglo visoke temperature, a grašak je u fazi tehnološke zrelosti, može da se desi nagli prelaz iz jedne faze u drugu i kvalitet graška neće biti adekvatan.
Zato naglašava da je rano sejanje ključno, jer su, kako kaže, „idealne temperature za grašak od 16 do 22 stepena“.
Kada je reč o zemljištu, Kačarevićka navodi da grašak nema velike zahteve.
– Grašak nije previše zahtevna kultura, ali najbolje uspeva na neutralnim i slabo kiselim zemljištima. Naša baštenska zemljišta obično jesu takva.
Dodaje da treba biti veoma oprezan sa đubrenjem.
– To je mahunarka koja sama nakuplja azot na svojim kvržicama. Ako preteramo sa azotnim đubrivima, ona će ići samo u vegetativni porast. Formiraće list i stablo, ali nećemo dobiti mahunu u obimu koji bi trebalo. Kada zrno dostigne tehnološku zrelost, kada je najslađe, tada treba da beremo mahune.
Osvrćući se na jesenju setvu, detaljno objašnjava njen tok.
– Grašak ima dug period nicanja. Ako ga posejemo u kasnu jesen, ne treba da ide previše rano da se ne bi previše razvio u jesen. Ako se previše razvije, jači mraz može da ošteti biljku i ona može da izmrzne. Treba da bude u početnom porastu, sa jednim do dva lista, da bi lakše izdržala niske temperature.
Vreme dospevanja jesenje setve zavisi od prolećnih uslova.
– Ne radi se o danima, nego o sumi temperatura koju mora da nakupi da bi formirala plod. Obično, ako su normalni uslovi u proleće, takav grašak stiže na trpezu dve do tri nedelje ranije od onog posejanog u proleće.
Zbog toga smatra da je u kućnim uslovima najbolje imati kontinuitet.
– Jako je dobro da imamo kontinuiranu snabdevenost svežim povrćem. Ako neka godina donese jake mrazeve i uništi jesenji zasad, idemo na setvu u ranom proleću.
Dodaje i da grašak ima još jednu važnu ulogu u bašti.
– Pošto grašak jako brzo napušta zemljište, on je dobar predusev za glavne kulture, koje u bašti traju od proleća do jeseni, a obično je to paradajz ili paprika.
Tekst: Dijana Maksimović
