Sorta kruške određuje jačinu rezidbe. Glavni nosioci rodnosti kod većine sorti kruške (vilijamovka, trevuška, klapovka, kaluđerka, moretinijeva rana i druge) su dvogodišnje grane koje su obrasle naboritim i prstastim rodnim grančicama, ređe vitim rodnim grančicama. Kod ovih sorti mora se svake godine ostaviti jedan broj umereno bujnih letorasta koji će se u toku godine pripremiti za rod. Ako je uspostavljena ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta, onda se svake godine uklanja drvo koje je dalo rod, a ostavlja novo. Koliko će se rodnih pupoljaka ostaviti na dvogodišnjoj grani zavisi od sorte, stanja i količine pupoljaka, kao i od intenziteta porasta.
Ako dvogodišnja grana na vrhu ima po nekoliko dužih ili kraćih letorasta, onda znači da su te grane vitalnije i da se na njima može ostaviti veći broj rodnih pupoljaka. U slučaju da dvogodišnje grane nemaju na vrhu razvijene letoraste, znak je da nisu dovoljno vitalne i na njima treba ostaviti manji broj pupoljaka. U sorti iz ove grupe (pogotovo u vilijamovke) na jednogodišnjim letorastima često se obrazuju postrani pupoljci po celoj dužini ili pri vrhu. Ukoliko takvih grančica ima dosta, onda se mora uraditi oštrija rezidba. Vilijamovka, kaluđerka, moretinijeva rana, pakhams trijumf i većina sorti krušaka zahtevaju srednje dugu rezidbu. Na dvogodišnjem drvetu ostavlja se 4 do 6 rodnih grančica. U uzgoju ovih sorti treba obratiti pažnju na jednogodišnje letoraste koji često pri vrhu obrazuju rodne pupoljke. Ako ih ima mnogo, uklanjaju se, a ako ih je malo, ostave se. Fetelova i boskova bočica traže dugu rezidbu. Na dvogodišnjem drvetu ostavlja se 6 do 8, a na kratkom 1 do 2 pupoljka.
Neke sorte krušaka rode na kratkim rodnim grančicama, koje se nalaze na starijim granama, pa čak i na produžnicama (kleržo, junska lepotica). Rezidba sorti iz ove grupe sastoji se u kontrolisanju vršnog prirasta i usmeravanju vode i hranljivih materija u niže delove skeletnih grana. Ukoliko je vršni rast izraženiji, onda se vrhovi takvih grana prevode na jedan niži bočni letorast, a ako je vršni porast neznatan takve grane treba prekraćivati na starije drvo kako bi se izazvao novi porast. Takođe, starije rodne grančice iz unutrašnjosti krune treba povremeno skraćivati ili proređivati.
Zimska dekantkinja i paskrasana obrazuju kratko i obrastajuće rodno drvo koje na sebi nosi cvetne pupoljke. One se odlikuju velikim obrazovanjem pupoljaka u toku godine. Paskrasana ne podnosi kasnu rezidbu. Ova sorta, kao i sorta zimska dekantkinja traže kratku rezidbu. Ako je broj rodnih pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima veliki, ostavljaju se najviše dva cvetna pupoljka, a ako je slabiji, 3 do 4 pupoljka na dvogodišnjoj rodnoj grančici. Na kratkom rodnom drvetu ostavlja se po jedan cvetni pupoljak, dok se rodni kolači (izrođeno drvo) uklanjaju. Kratku rezidbu traže i junska lepotica i junsko zlato.
Sorte krušaka osetljivije na zimske mrazeve, a takve su junska lepotica, junsko zlato, butira, i sorte bujnog rasta – santa marija i kaluđerka režu se kasnije, tj. u početku razdvajanja cvasti. Kasna rezidba depresivno deluje na porast i poboljšava rodnost.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
