Izvesni moćnik pozvao je naučnike i tražio da ga zamrznu jer se pripremala pobuna naroda, a kada se ona završi da ga ponovno odmrznu, slično kao kod insekata. Naveo je primer krompirove zlatice koja preživi u zemlji temperaturu od -35ºC. Naučnici nisu imali mogućnosti da odbiju i počeli su proučavanja kako se insekti osim primene nukleaze, pripremaju za prezimljavanje: u jesen, sa smanjenjem temperatura, uzimali su hemolimfu (krv) insekata svakih 5 dana i našli su da se povećavaju količine masti i alkohola. Došli su do zaključka da insekti instiktivno određuju količine masti i alkohola zavisno koje najniže temperature se očekuju za vreme zime. Ovaj nalaz se koristi i predstavlja naučnu bioprognozu najnižih temperatura u toku zime, jer ako bi krompirova zlatica i drugi insekti pogrešili nestali bi kao vrste.
Da bi proverili rezultate ispitivanja, naučnici su pomešali alkohol i mast i dobili antifriz. Tehnologija proizvodnje antifriza je kopija onog što insekti rade. Visina predviđenih niskih temperatura određuje odnos između masti i alkohola. Automobilska industrija nema veze sa insektima ali ima sa antifrizom. Interesantno je napomenuti da u proleće, za suzbijanje bakteriozne plamenjače (Erwinia amulovora) neki dodaju antifriz kao dodatak preparatima na bazi bakra, da bi obezbedili bolje podnošenje nižih temperatura, duže delovanje i sporije sušenje emulzije preparata na lišću.
Biljke imaju neku vrstu antifriza. Tako ledena („ice“) salata sadrži šećere (saharozu i glukozu) i od njihovog sadržaja zavisi do kojih niskih temperatura se mogu gajiti u polju tokom zime. Ove salate su sve popularnije jer su kaloričnije i bogatije hranivima. Slično, ozima pšenica se kali, reč je o procesu u kojem se povećava sadržaj šećera (saharoze i glukoze) u listovima i u čvorovima bokorenja, što deluje kao antifriz. Količina šećera u ozimoj pšenici određuje do kojih niskih temperatura će pšenica izbeći smrzavanje. Šećerna repa se na proleće seje ranije od drugih useva, jer ne nosi slučajno ime „šećerna“. Postoji i veći broj drugih biljaka kao zimski kupusi koji proizvode sopstveni „antifriz“.
Piše: Dr Marko Injac
