BOROVNICA JE IZDAŠNA ALI I VEOMA IZBIRLJIVA
Borovnica (Vaccinium sp.) je žbunasta biljka kojoj prijaju veće nadmorske visine i u prirodi je poznata kao niskorastuća šumska vrsta u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Za stvaranje plemenitih visokožbunastih sorti borovnice korišćen je veći broj vrsta iz Severne Amerike. Otuda i naziv – visokožbunasta američka borovnica. Stvorene su sorte koje uspevaju i na manjim nadmorskim visinama.
Do 2005. godine u Srbiji smo imali svega tri do četiri hektara borovnice. Pet godina kasnije proizvodnja se proširila na oko 200 hektara, a danas ovu voćku gajimo na više od 2.500 hektara, što direktno na zemlji, što u kontejnerima, odnosno saksijama.
Stajnjak ne voli, a za mraz ne mari
Povećanje površina pod borovnicom podiglo je i samu proizvodnju na viši nivo, a prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji nadmašuju i svetske proseke. Imamo izuzetne borovničare koji s hektara uberu i 29 tona. Koliki će rod biti zavisi od mnogo faktora, pre svega od broja posađenih biljaka, ali i od samog sistema gajenja. Osim dobrih prinosa, Srbija se može pohvaliti i izuzetnim kvalitetom plodova ovog voća.
Međutim, borovnica je veoma skupa investicija i početna ulaganja prelaze 60.000 evra za hektar. Ova voćka traži od proizvođača veoma visok nivo znanja, jer je mnogo činilaca koje se moraju zadovoljiti da bi došli do prinosa i kvaliteta koji će njihovu proizvodnju učiniti ekonomski isplativom. Puno je promašaja, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Voćari preteruju sa upotrebom mineralnih hraniva, ne pripreme zemljište za sadnju i ne obezbede dovoljne količine kvalitetne vode. Za borovnicu je neophodno da je zemljište kiselo i da može da se zaliva. Mora se povesti računa o izboru đubriva i zvuči čudno, izbegavati upotrebu stajnjaka.
Gde uspeva borovnica, kakvo zemljište voli i šta nam govori analiza listova možete pročitati ukoliko se pretplatite na e-izdanje časopisa Dobro jutro.
