Boranija je jedna od omiljenih povrtarskih kultura i namirnica, bez obzira da li je žuta, šarena ili zelena. Relativno brzo stiže za berbu, dobro rađa i ne traži previše nege. Idealna je za gajenje tokom leta za jesenju berbu, jer je ova biljka osetljiva na hladnoću. Drugi setveni rok je do sredine jula. Kako je pogodna za sukcesivno gajenje, sledeća setva može da se obavi već u avgustu, kako bi rod bio spreman u oktobru, pa čak i u novembru.
Za kasnoletnju i jesenju berbu biraju se brzorastuće sorte sa kraćim periodom vegetacije. Voli rastresitu, dobro dreniranu zemlju bogatu organskim materijama ali sveže stajsko đubrivo nije poželjno. Zbijeno i teško zemljište zadržavalo bi vodu, te bi dolazilo do truljenja korena.
– Boraniju treba sejati na sunčanim pozicijama, kako bi imala dovoljno svetla i toplote. Natapanje semena nije neophodno ali može da se radi i to samo na nekoliko sati. To će malo ubrzati klijanje, pogotovu ako je zemlja suva. Ako ima vlage, ovaj korak nije potreban. To isto važi i za zalivanje zasada. Previše vode dovešće do truljenja i domaćin će ostati bez prinosa.
Drugi problem može biti pregusta setva, jer biljke neće imati dovoljno prostora i biće sklonije bolestima. Seje se u redove, a razmak između njih mora biti dovoljan zbog nagrtanja kućica ili odžaka – kaže Valentina Kovačević, stručnjak za povrtarstvo i ratarstvo iz Kragujevca.
Gustina setve zavisi i od sorte boranije, odnosno da li su u pitanju niske ili pritkare – penjačice. Kovačevićeva kaže da su niske sorte uobičajene u masovnoj proizvodnji za preradu, zbog mašinske berbe, dok se pritkare uglavnom gaje na manjim parcelama u porodičnim gazdinstvima.
– Kod pritkare ima više posla, jer moraju da se prave špaliri i nabavljaju pritke. Ali je zato berba lakša. Ona je omiljenija za spremanje jela, jer te sorte uglavnom nemaju konce – dodaje naša sagovornica.
Od pritkara najomiljenije su puterice. Izdvajaju se žuta, zelena, a zatim šarena puterica koju još nazivaju bugarka ili trešnjevka. Od penjačica gaji se i ljubičasta boranija. Visoke sorte cvetaju kasnije i duže, postepeno zameću tokom vegetacije, tako da berba traje po dva meseca. Njihova vegetacija je duža. Razmak između biljaka treba da je oko 30 centimetara, a između redova oko jednog metra.
Pritkare imaju još jednu važnu karakteristiku, a to je da se biljke same brane od sunca. Naime, listovi se ujutru okreću prema suncu, a u podne na kant, tako da mahunama prave zasenu. Zbog jakog sunca biljka može da odbacuje cvet.
Niske sorte boranije rastu do pola metra. Jesenja proizvodnja počinje početkom jula, kako bi u septembru stigao prvi rod, koji se nastavlja i u sledećem mesecu. Za dobar prinos ove boranije važno je redovno izbacivati korov, što primenom preparata, što obradom zemljišta.
– Niske, žbunaste sorte su pogodne kao postrni usev. Ovo su uglavnom boranije kraće vegetacije. Od srednjestasnih sorti kod nas se gaji, recimo, šumadinka, koja stiže za berbu za 55 do 60 dana. Ima obilan rod, a pogodna je jer može da se seje uz kukuruz šećerac, koji će joj ujedno biti i oslonac – kaže Valentina Kovačević.
Od niskih sorti, koje se više gaje na većim površinama, zastupljena je rezi boranija. Njene mahune žute boje su duge 10 do 15 centimetara. Ovo je sorta duge berbe, jer mahune sazrevaju kontinuirano.
Od ranih sorti seje se palanačka rana, koja sazreva za 55 dana i rađa duge mahune u uspravnom i čvrstom žbunu. Otporna je na bolesti i izuzetno rodna. Drugi setveni rok za ovu sortu je od juna do jula. Ukoliko se mašinski bere, u njivu se ulazi tek kada je 75 do 80 odsto plodova zrelo.
Jesenja boranija se priprema za jelo u toku sezone ali se još više prerađuje. Najčešće se zamrzava i čuva za duge, zimske mesece.
Tekst i foto: Biljana Nenković
