Poslednjih godina, tendencija ka podizanju novih zasada, naročito na slabije bujnim vegetativnim podlogama, donosi u Srbiju i novije sorte, aktuelne u zasadima trešnje Evrope i sveta. Kao sorte pogodne za komercijalno gajenje, pored standardnih sorti sa kojima proizvođači imaju pozitivna iskustva (suvenir, burlat, stark hardi džajant, van, stela, germerzdrofska), treba preporučiti i novije sorte koje su na osnovu ispitivanja u oglednim i proizvodnim zasadima pokazale dobre biološko-proizvodne osobine: svit ariana, burlat C1, svit gabriel, karmen, vanda, svit sareta, vera, grejs star, samit, svit stefano, kordia, lapins, regina, karina, svit hart.
Ovakve trendove u poboljšanju strukture sortimenta treba da prate i pozitivni pomaci u pogledu tehnologije gajenja, od izbora sistema gajenja, preko primene adekvatnih agro i pomotehničkih mera. U tom smislu, može se reći da se u proizvodnji trešnje u Srbiji uočava nagli prelaz od ekstenzivnih, do veoma intenzivnih sistema gajenja, čiji su početni rezultati ohrabrujući, ali kod kojih i dalje postoji čitav niz otvorenih pitanja za primenu u širokoj proizvodnoj praksi. Prilikom podizanja zasada trešnje na područjima gde se javljaju prolećni mrazevi, treba saditi otpornije sorte – karmen, vandu, karinu, reginu i skinu i zasade podizati na gredicama kako bi se smanjilo pucanje plodova, jer plodovi pucaju od atmosferske i zemljišne vlage.
Pored sorti koje sam naveo kao bitne u razvoju proizvodnje trešnje u Srbiji, veoma važnu ulogu igraće i nove sorte trešnje, posebno iz grupe SVIT koje su stvorene u Institutu u Bolonji. Sorte su zaštićene i država Srbija treba da vidi kako da otkupi licencno pravo. To su sorte SVIT ARIJANA, SVIT GABRIEL, SVIT LORENC, SVIT SARETA, MARISA, SVIT STEFANO. Bila mi je čast da sam prvi sa svojim saradnicima uradio analizu tih sorti u Srbiji. SIGURAN SAM DA IMAJU PERSPEKTIVU, ALI MORAMO DA ISPOŠTUJEMO AUTORSKA PRAVA.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Erli star
Rana sorta Erli star sazreva 3 dana pre sorte burlat. Ima srednje bujno stablo. Samooplodna je (S4’S9). Vrlo je rodna sorta sa krupnim plodovima (do7 g), okruglasto – srcastog oblika, intenzivno crvene boje. Mezokarp je srednje čvrstine. Pokožica je sklona pucanju. Jedna je od najboljih ranih sorti, a glavni nedostaci su joj: umerena rodnost, slabiji kvalitet i nedovoljna čvrstoća mesa.
Sanberst
Sorta Sanberst sazreva krajem četvrte nedelje zrenja trešanja +19. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje pozno i samooplodna je (S4’S9). Rano prorodi i obilno rađa. Plod je vrlo krupan (10 g), bubrežastog oblika sa dugom peteljkom. Plodovi brzo sazrevaju i berba traje kratko. Iako plodovi imaju slabu transportabilnost i skloni su pucanju, interesantna je zbog velike krupnoće plodova, samooplodnosti i visoke rodnosti.
Rita
Vrlo rana sorta koja sazreva početkom druge dekade maja. Cveta srednje rano. Stablo je slabo bujno i ima gustu okruglu krunu. Stranooplodna je (S5S22). Plod je srednje krupan, tamno crvene pokožice, mezokarp je srednje čvrstine i sklon pucanju.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
