Čim na vranjskoj pijaci kod Bujkovskog mosta, subotom, Ljiljana i Slađan Mišić, postave svoju improvizovanu tezgu sa lekovitim biljem prostor oko njih odmah zamiriše na lipu, majčinu dušicu, divlju nanu, podubicu, kantarion, vranilovu travu… Po tom mirisu ih mušterije najčešće i pronalaze na ovom mestu, a kada ispred njih ugledaju onoliko bilja pomalo se i zbune, pa zato brže bolje počnu da pričaju koje tegobe imaju pitajući ih sa kojim biljem mogu da ih ublaže. Oni koji ga redovno kupuju od njih samo dođu da odaberu najlepšu vezicu bilja, plate i odu.
Prave rakiju od sremuša
Ovo dvoje ljudi se sakupljanjem lekovitog bilja bave punih petnaest godina. Počeli su sa majčinom dušicom, a danas njihova kolekcija broji više od dvadeset vrsta. Sezonu redovno otvaraju u proleće berbom sremuša u Poljaničkom kraju, nastavljaju sa majčinom dušicom, hajdučkom travom, kantarionom, divljim origanom, ivanovim cvećem… Svo ovo bilje beru na proplancima Besne Kobile, Goča, Vlasine, poljaničkog kraja, selima iznad Vranjske banje, rečju u netaknutoj prirodi. Otuda ove terene poznaju kao svoj džep pa tako tačno znaju mesta i vreme na kojima mogu da ga uberu.
– Na našoj planinskoj lepotici Vlasini beremo majčinu dušicu. Kada naiđemo na nju najpre stanemo da se divimo njenoj lepoti, pa onda krenemo da je beremo – priča oduševljena Ljiljana.
Ona, međutim, naglašava da ima bilja koje teško pronalaze. Među njima je i kičica koju kada uberu na jednom mestu već sledeće godine ne mogu da je nađu na tom prostoru iako sa suprugom strogo vode računa da je prilikom berbe ne čupaju već samo seku. Kaže da se isto dešava i sa vranilovom travom.
– Ove dve biljke imaju jako plitak koren i to je najverovatnije razlog zbog čega se to dešava. Kičica, koja je veoma gorka, je tražena jer je ljudi koriste za ublažavanje problema sa alergijom i želudcem – pojašnjava Slađan.
Ubrano bilje Mišići najpre prodaju u sirovom stanju. Ono koje ne uspeju da prodaju suše i na pijacu iznose tokom zimskih meseci. Bilje suše u uglavnom u spratnim prostorijama svoje kuće, u hladovini i na promajnom mestu. Na suncu suše jedino cvet zove. Zajedno sa lekovitim biljem oni prodaju i rakiju od sremuša. Ovaj proizvod retko im ko kupi jer ljudi ne znaju da je odlična za čišćenje krvi. Prave je tako što u flašu najpre stave sremuš, a potom ga zaliju rakijom od 50 stepeni. Tako pripremljenu tekućinu ostave da ostoji na tamnom mestu mesec dana da se sremuš sjedini sa rakijom.
Divlju malinu teško pronalaze
Iako su gotovo od malena umeli da raspoznaju veći broj lekovitog bilja koje beru, jer oba dvoje potiču iz porodica koje su živele u planinskim selima gde je to bila praktično svakodnevica, naši sagovornici su tokom proteklih godina stalno upotpunjavali svoje znanje kako bi mušterijama umeli da daju najosnovnije odgovore na njihova pitanja.
– Ljudi ne znaju da je ivanovo cveće blagodetno za bubrege i žlezdu. Kantarion za želudac, hajdučka trava i gorski čaj su puni eteričnog ulja, dok je majčina dušica idealna za umirenje organizma – kaže Slađan.
Uporedo sa lekovitim biljem naši sagovornici beru i šumsko voće od koga spremaju džem, slatko, sok, sirće… Najviše beru šipurak koji im se veoma isplati jer godinama svojim standardnim kupcima prodaju kašu za spremanje džema, ali i sam džem koji prave, a prodaju po ceni od 700 dinara po isporučenoj tegli. Toliku potražnju imaju za kašom da u sezoni prodaju i preko 1.000 litara po ceni od 200 dinara.
Šipurak je prema njihovim rečima i ove godine dobro poneo pa se nadaju da će ga biti za sve njihove potencijalne kupce. Kažu da će pored gloga, drena, trnjina, brati i zrelu zovu, divlje jabuke i kruške. Braće i divlju malinu, koju u poslednjih deset godina, retko pronalaze.
Iako ovaj posao zahteva veliku fizičku spremnost njih dvoje, koji su korisnici invalidskih penzija, uspevaju da obiđu sve terene. Boravak u prirodi oboma i te kako prija, a pogotovo kada konzumiraju hranu i lekovito bilje koje raste pod njenim nedrima.
Tekst i foto: Gordana Nastić
