U voćnjacima, čak i u zasadima jabuka i krušaka pod poznim sortama, u ovom mesecu sve miriše na zrelo. Mnoge voćke su obrane, a vrućina, kako to u našim krajevima obično bude u avgustu, tek malo popušta ali preko potrebnih padavina i dalje nema. Zato je potrebno, gde god je to moguće, da se voćke zaliju.
Potražili smo u literaturi šta na ovu temu kažu stručnjaci, ljudi iz nauke koji su ceo svoj radni vek posvetili navodnjavanju. Iz knjige „Navodnjavanje u bašti“ dr Đure Bošnjaka, bivšeg profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prenosimo neke zanimljive i korisne delove o voćnjacima.
Manjak vode remeti fotosintezu
U našoj zemlji, u većini rejona navodnjavanje voćaka trebalo bi da je obavezno, jer suša redovno prati letnje mesece, traje duže ili kraće vreme i često umanjuje prinos i pogoršava kvalitet plodova. Najveće posledice ostavlja u savremenim gustim zasadima na lakim zemljištima i na slabo bujnim podlogama.
Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenološkim fazama rasta i razvića. Sve voćne vrste koje u jesen zbacuju listove imaju tipične podperiode rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine. U rano proleće cvetni pupoljci bubre i nastavljaju porast. To se odvija u hladnom periodu. Istovremeno, u zemljištu visoke vlažnosti i aerisanosti, čiji je mehanički otpor minimalan, korenov sistem se naglo razvija s maksimalnim porastom. Cvetanje i oplodnja su za vreme nižih temperatura kada je transpiracija niska, tako da su potrebe za vodom minimalne.
Kako vreme odmiče, proleće nam donosi intenzivan vegetativan rast, porast mladara, obrazovanje listova i početni porast plodova, i potrebe za vodom sve su veće. Posle proređivanja plodova, oni koji ostanu brzo rastu sve do sazrevanja i traže više vode, a u isto vreme nastavlja se porast korena i nadzemnih vegetativnih organa. Ovi procesi su intenzivni pri povoljnim letnjim temperaturama i optimalnoj vlažnosti zemljišta, a tada je i najveća potrošnja vode. Ukoliko nema dovoljno padavina, navodnjavanje je neophodno, ne samo zbog obilnog roda, visokog kvaliteta plodova i dobrog vegetativnog porasta, već i zbog formiranja cvetnih pupoljaka koji čine osnovu prinosa u narednoj godini. Posle berbe plodova, ukoliko je obezbeđena optimalna vlažnost zemljišta, vegetativni porast može intenzivno da se odvija do kasne jeseni i prvih mrazeva.
Deficit vlage u početku vegetacije se negativno odražava na opšti porast voćaka, loše obrazovanje listova, cvetanje je slabije jer opadaju cvetni zametci. Manjak vode u drugom delu vegetacije utiče na prevremeno sazrevanje i opadanje plodova, loše formiranje cvetnih zametaka, starenje i prevremeno opadanje listova. To remeti fotosintezu i slabije je nakupljanje hranjivih materija, pa voćke loše prezimljavaju i stradaju u većoj meri od niskih temperatura.
Ako suša potraje, plodovi opadaju
Odnos voćaka prema suši zavisi i do vrste, sorte, starosti, podloge…U sušnom periodu listovi mogu da oduzimaju vodu iz plodova i letorasta, zbog razlike u osmotskom pritisku. Tada plodovi ostaju sitniji i lošijeg kvaliteta. Ako suša potraje, oni opadaju.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: AdobeStock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
