VRUĆINE USPORAVAJU DOZREVANJE PARADAJZA
Paradajz je biljka koja vodi poreklo iz tropskih predela Amerike. To znači da voli dosta sunca i svetlosti, što mu ovoga vrelog leta nije nedostajalo. Ipak, na veliko iznenađenje potrošača, često si sa pijaca donosili jarko crvene plodove paradajza čija je unutrašnjost nezrela.
Boljim poznavaocima prilika je jasno da se najčešće radi o uobičajenoj praksi u kojoj se za sazrevanje tokom transporta na dalje destinacije beru plodovi paradajza kod kojih je tek počela pojava rozikaste boje. Za bliža tržišta beru se zreliji plodovi, što bitno utiče na bolji kvalitet i ukus.
Manje zalivanja i azota, više kalijuma
U oba slučaja dobija se plod paradajza vrlo popularan kod potrošača, jer sadrži vitamin C za jačanje imuniteta, kao i K vitamin koristan za zdravlje kostiju i koagulacije krvi. U paradajzu ima i snažnog antioksidansa likopena koji štiti srce i smanjuje rizik od određenih vrsta kancera.
Ali ovog leta je došlo i do vrlo nepovoljnih prirodnih okolnosti za proizvodnju paradajza. Dok optimalna temperatura za sazrevanje plodova iznosi 18 do 25 stepeni Celzijusa, tokom dužeg perioda ona je bila pet, pa čak i 15 stepeni iznad najpovoljnijih vrednosti. Posledica je usporavanje ili potpuno zaustavljanje procesa dozrevanja.
Paradajz je prestao da proizvodi pigmente, likopen i karotin koji su naophodni za njegovu crvenu boju. Proizvođači u plastenicima su pribegavali dodatnoj intervenciji da bi obezbedili dozrevanje plodova. Najčešće su to činili uklanjanjem vrhova stabljike u nastojanju da biljka, umesto u vegetarivne delove, usmeri hranljive materije u polodove. Stručnjaci preporučuju da se smanje doze zalivanja i tako postigne šok koji ubrzava sazrevanje plodova. Zatim, da se smanji korišćenje azotnih, a poveća udeo kalijumovih đubriva.
Etilen ubrzava sazrevanje
Tokom kasne jeseni, posebno kada naglo opadnu noćne temperature vazduha, na stabljikama paradajza ostaja veći broj zelenih plodova povoljnih za spremanje turšije. Proizvođači su, međutim, primetili da zeleni plodovi mogu da sazreju u gajbama, ukoliko se među njima nađe poneki zreli plod paradajza, jabuke ili banane.
Potrebno je takođe da se prerano ubrani paradajz drži na hladnom i suvom mestu, gde vlažnost vazduha ne prelazi 75 odsto. U takvim uslovima plodovi postepeno menjaju boju, omekšavaju i dobijaju karakterističnu sočnost i ukus, iako nikada kao da su bili na suncu. U zelenim plodovima se javlja etilen, gas kojeg biljke prirodno proizvode u toku sazrevanja. Veštačko sazrevanje omogućuje da zdravi plodovi traju tokom jeseni i zime.
U praksi postoji i korišćenje hemijskih sredstava za dozrevanje plodova paradajza. Moguće je da se koristi 6 grama soda bikarbone na litar vode, uz tretiranje biljaka svakih sedam dana. Druga preporuka je da se koristi po tri kapi joda na litar vode, ali je uvek neophodno da se strogo vodi računa o upotrebi dozvoljenih preparata, kao i o periodu propisane karence.
Piše: Branko Krstin
Foto: ShutterStock
