(Forficula auricularia)
U redovnim pregledima leskara metodom otresanja u entomološki kečer u više lokaliteta svakih 14 dana u cilju određivanja brojnosti smrdljivih stenica i vremena suzbijanja, nalazili smo manji ili veći broj uholaža koje se smatraju kao čistači ili predatori lisnih vašiju i drugih sitnijih insekata. Međutim, 18. juna 2026. na jednom leskaru u Sremu sa ugrađenom subirigacijom, nalazili smo 100 i više uholaža u 50 otresanja u entomološki kečer. Inače, uholaže se redovno konstatuju u entomološkom kečeru ali maksimalno do 20 na 50 otresanja. Veliki broj uholaža postavlja pitanje razloga prenamnoženja, kao i da li pravi štete na lesci i da li se hrane sa smrdljivim stenicama. Pregledom literature nismo našli sličnu pojavu uholaža niti objašnjenje ove masovne pojave na lesci.
Uholaže nemaju ocele (oči) i smatraju se noćnim insektima. U ishrani koriste bland materijal (nedefinisan biljni ili životinski materijal u fazi trulenja, leševi insekata ali i zdravo tkivo biljaka i insekata, grinja, itd.). Uholaža se smatraju kao ominivorne (svaštojedi) ali optimalna hrana su lisne vaši i drugi insekti i grinje sa mekanim telom, koji su bogati proteinima. Uholaže su unete u Australiju gde se javljaju i kao značajne štetočine u proizvodnji semena kupusnjača, posebno uljane repice jer se hrane kotiledonima u fazi klijanja.
Način ishrane je sličan i kod ptica
Uholaže se razvijaju hemimetabolno, bez lutaka ili slično stenicama. Uholaže nemaju krila ali neke vrste imaju kratka krila ali manje lete. Ženke polažu 50-100 jaja u gnezda na skrovitim mestima u zemlji, zatim ih čuvaju kao i mlade larve L1-2, čisteći ih od eventualne pojave patogenih gljiva. U literaturi se navodi da majke uholaža donose hranu u jednjaku, hrane larve L1-2 polusvarenom hranom. Ovakav ili sličan način ishrane je kod ptica koje donose polusvarenu hranu u jednjaku i sa njome hrane ptiće. Uholaže majke hrane larve L1-2 i svojim izmetom. Ishrana je samo u fazi kada su larve L1-2 da bi crevni trakt obogatili mikroorganizmima simbiontima i mogli da nastave samostalnu ishranu.
Simbionti su bakterije koje razlažu hranu kao što su leševi insekata, živi mekani insekti, truli delovi biljaka ili mekim delovima biljaka. Ali, bakterije simbionti ne mogu razlagati lignin i celulozu koje su u sastavu sprovodnih sudova lista, kora i drvenog dela biljaka.
Simbionti bakterije se prenose horizontalno u istoj generaciji uholaža koje izbacuju izmet na listove i kapule ali i vertikalno iz generacija u generaciju. Simbionti F.auricularia spadaju u specifične, obligatne parazite, sintetišu neke delove hrane koje teže nalaze domaćinima u prirodi. Crevni mikrobioti su najčešće Laktobakterije (mlečne) i Pseudomonas vrste (razlažu proteine).
Ovakav način ishrane označava se i kao hrana za larve (izmet rođene majke) da bi prešli određenu fazu rasta L1-2 i kasnije mogle same da se osamostale u ishrani. Slično uholažama, i neki drugi insekti žive i razvijaju se tek kada dobiju simbionte od majke. Tako, na primer mramorasta smrdljiva stenica polaže jaja u leglo i posle toga pokrije jaja tečnošću iz creva u kojoj su bakterije simbionti. Posle pilenja, nimfe neonate stenica se hrane samo eksudatom iz stomaka majke na površini jaja jer u njemu su simbionti koji određuju sposobnost ishrane, a time nastavak razvića. Drugi primer su trešnjina, orahova muva koje se dopunski hrane šećerima (mednom rosom lisnih vaši), eksudatom biljaka ali i izmetom ptica koji ima hraniva i druge sastojke za sintezu jaja. Na bazi saznanja o dopunskoj ishrani, Kopert je formulisao preparat Atraker sa šećerom (saharozom i fruktozom) koji je atraktivan za tripse koji izlaze iz skrovitih mesta da bi se hranili i dolaze u kontakt sa insekticidima, itd.
Lisne vaši glavna hrana uholaža
Vaši su optimalno hrana za razviće uholaža. U laboratorijskom gajenju, uholaže se hrane i razvijaju lisnim vašima ali i mednom rosom. Tako na lesci se hrani lisnim vašima i mednom rosom. Velika brojnost jaja vaši na lesci u toku zimskog pregleda 2026. godine uticao je značajno na razviće uholaža. Suzbijanje lisnih vašiju se izvodi obično insekticidom flonicamid (Tepeki 75 WG,) koji deluje isključivo kao sistemik, praktično je sveo brojnost na mimimum lisnih vaši na lesci i time je došlo do poremećaja u primarnoj ishrani uholaža i traženje drugih izvora ishrane.
Uholaže se hrane i jajima H. halys i drugih stenica kao i nimfama mlađih stupnjeva i tako uholaže štite leskar od njiihove masovnije pojave. Uholaže bitno utiču na stabilnost leskara kao biotopa.
Kao povoljna hrana za uholaže su lišajevi, alge i mahovine koje nemaju sprovodne sudove ili nemaju celulozu niti lignin. Uholaže su herbivorne (ishrana biljkama) i karniforne (ishrana životinjama, insektima, grinjama itd.). Larve L3 se odvajaju od porodica i počinju da žive samostalno. Uholaže su gregarni insekti pa se posle odlaska larvi L3, organizuje dalji život u porodicama.
Uholaže, preferiraju riparijska staništa (obalna ili priobalna slatkovodnih tokova ili jezera). Najveći broj uholaža redovno se nalazi u leskaru koji ima subirigaciju (zalivanje gde su cevi za navodnjanje u zemlji) u kojoj ima dovoljno vlage za njihovo bitisanje.
U šumama ili zabranima blizu jezera ili vodotokova, uholaže su uglavnom čistači. Međutim, u leskarima sa monokulturom, na većim površinama, sa sistemom gajenja u obliku žbunova, gde se u toku leta zaliva oko 30 litara vode dnevno po žbunu, uholaže žive potpuno drugim načinom života. Ili, promena tehnologije gajenja leske, dovodi do promene uslova življenja, ishrane i prenamnožavanja uholaža. Uholaže mogu postati i štetne za biljke.
Tekst i foto: Dr. Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti
– Uporedna patologija i doktorirao na virusimadudovca (H. cunea)
