PARADAJZ SINONIM ZDRAVE ZIMNICE
Omiljeno piće, dodatak jelima ili salata sa lukom i još sa nečim! Sve to je paradajz iz flaše, bez kojeg se ne može zamisliti naša zimnica. Avgust je pravo vreme da se tek pristigli, osunčani plodovi paradajza iz bašte presele u staklenke. Ređaju se na police, jedna do druge i tako čekaju zimu.
Mnogo je recepata za ostavljanje mlevenog paradajza za zimu. Neki su starinski kako su ih zabeležile naše bake, neki noviji, ali podjednako ukusni. U nekima domaćice ostavljaju semenke, ili ukućani više vole bez njih.
Na bilo koji način da se ostavlja, paradajz u flašama je sinonim za zdravu namirnicu. Naime, kuvani paradajz kakav većina voli ima veću nutritivnu vrednost od svežeg, jer se tako povećava sadržaj likopena. A, ovo jedinjenje je dobar saveznik protiv loših bakterija i snažan oksidant – zaštita od kancera koji tri puta uspešnije neutrališe slobodne radikale od vitamina E.
Likopen iz paradajza snižava holesterol i pomaže kod osteoporoze, jer jača kosti, čuva srce i mozak i snabdeva organizam brojnim vitaminima i mineralima značajnim za zdrav život. Može da se prilikom kuvanja doda i maslinovo ulje, te tako snabdeva organizam i zdravim mastima.
Sirovi ili kuvani paradajz dobro se slaže sa celerom, čije lišće se često dodaje u flaše ili se melje zajedno sa crvenim plodovima. Zimi se u njega često nasecka crni luk i tako postane osvežavajuća salata, koja se najbolje slaže sa krompirima pečenim u rerni. Koristi se i kao sok, uz obrok, ili kao užina.
Nekada se za mlevenje paradajza koristila samo mašinica za meso. Danas su na raspolaganju dodatna pomagala. Najpopularnija je takozvana „rumunska“ mašinica za mlevenje, koja uspešno odvaja kožicu i semenke i ostavlja čist sok, odnosno pire od paradajza. Koriste se i razne vrste blendera ili sokovnika, kako bi paradajz bio spreman za kuvanje ili pasterizaciju.
Dunst da duže traje
Nekada su domaćice paradajz najčešće ostavljale u dunstu. Sveže isečene plodove sa listovima celera i solju ređale su u flaše sa širokim grlićem. Njih su slagale u duboku šerpu ili lonac obložen pamučnim krpama na dnu i nalivale vodu skoro do vrha. Između flaša takođe su stavljale krpe, kako se staklo ne bi dodirivalo. Paradajz se u ključaloj vodi pasterizovao 15-ak minuta. Flaše su ostavljane u vrućoj vodi ili su se vadile i zamotavale ćebadima dok se ne ohlade. Hlađenje zna da postaje i 24 sata i duže. Ovako sečen na kriške ili manji na četvrtine, paradajz je mogao da se koristi kao salata ili se dodavao đuvečima i paprikašima.
Baš kuvani paradajz
Sastojci:
- na 1 kilogram paradajza 5 grama soli,
- koren i list celera po ukusu,
- crveni luk.
Priprema:
Zreli paradajz ostaviti na suncu dan ili dva da omekša. Staviti ga u kipuću vodu nekoliko minuta da se lakše ljušti. Samleti na ručnoj mašini. Propasiran paradajz sipati u šerpu sa debljim dnom i kuvati na jačoj vatri do tačke vrenja. Potom smanjiti temperaturu i kuvati dok se ne dobije gustina ređeg pekmeza. Pred kraj kuvanja dodati krupno isečene koren i list celera, i luka, da puste arome, a onda ih izvaditi. Na kraju dodati so i, ko voli, malo šećera. Čiste i suve flaše staviti u rernu i sterilisati na 100 stepeni. Sipati vruć paradajz u tople flaše i zatvoriti. Umotati ih u ćebe ili peškir dok se potpuno ne ohlade, kako bi se dodatno pasterizovao. Ili, ostaviti ih u vrućoj rerni dok se ne ohlade.
Pasterizovan bez vinobrana
Sastojci:
- 5 kg paradajza,
- 3 kašike soli,
- 1 veza peršuna,
- 2 veće kašike šećera.
Priprema:
Paradajz oljuštiti i iseći ga ili samleti na „rumunskoj“ ili mašini za meso. Napuniti staklene flaše ili tegle i dobro zatvoriti. Rernu zagrejati na oko 150 stepeni. Staviti flaše u rernu i ostaviti ih na oko pola sata, a zatim smanjiti temperaturu na 100 stepeni i ostaviti ih još oko sat i po. Potom isključiti rernu i u njoj ostaviti flaše do sutradan, dok se potpuno ne ohlade.
Mleveni za zimu
Sastojci:
- 10 kg paradajza,
- 3 kašike soli,
- 2 veze lista celera,
- 3 ljute papričice,
- 1 kesica salicila ili vinobrana.
Priprema:
Paradajz dobro oprati, iseći ga i samleti u mašini za meso, zajedno sa paprikom i celerom. Dodati so i vinobran. Ostaviti sve u šerpi oko 12 sati pokriveno i povremeno promešati. Sipati u sterilisane flaše i zatvoriti. Ostaviti na tamnom i hladnom mestu do zime.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
