Mnogi poljoprivrednici veoma malo, ili gotovo uopšte, ne vode računa o značaju pravilnog đubrenja koje podrazumeva u prvom redu agrohemijsku analizu obradivih površina, a na osnovu kojih treba da obavljaju unos hraniva. Ovaj način, prema rečima Zorana Lazarova, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, je najpouzdaniji i najbezbedniji.
– Rezultati agrohemijske analize, zadnjih godina na oranicama pokazuju često veliko prisustvo kalijuma i fosfora, a neretko i azota, što ukazuje na unos đubriva napamet, bez prethodne provere u vidu agrohemijske analize zemljišta – ističe Lazarov.
Azot se u zemljištu najčešće pojavljuje u tri osnovna oblika. Amonijačni azot (NH4+) nastaje razgradnjom organske materije ili primenom amonijačnih đubriva (npr. Maonijum – sulfat 21 % N i 24 % S, UAN – urea amonijum nitrat), vezan je za čestice zemljišta, pa se teže ispira u duže zadržava u zoni korena. Biljke ga lako usvajaju, ali je nešto sporije dostupan nego nitratni oblik. Najčešće vrednosti u plodnom zemljištu su 5 – 20 mg/kg zemljišta.
Nitratni azot (NO3 -) – nastaje nitrifikacijom amonijaka pod dejstvom bakterija. Vrlo je pokretan u zemljištu, pa se lako ispira u dublje slojeve i može se izgubiti ako nema biljaka koje ga koriste. Biljke ga najbrže usvajaju posebno u fazi intenzivnog rasta. Optimalne vrednosti se kreću od 10 – 30 mg/ kg zemljišta.
Ukupni azot – obuhvata sve oblike azota u zemljištu (organski + mineralni). Glavnina ukupnog azota (80 – 95%) nalazi se u organskom obliku (u humusu), pa je pokazatelj dugoročne plodnosti zemljišta i sadržaja humusa. Tipične vrednosti se kreću: siromašna zemljišta 0,1% N, srednje plodna 0,1-o,2% N i plodna 0,2% N.
– Azot je ključan za formiranje proteina, hlorofila i enzima, takođe utiče na porast nadzemne mase, boju lista i prinos. Nedostatak azota često izaziva hlorozu – žutilo listova kao i slab rast. Višak azota prouzrokuje prekomerni vegetativni rast, slabo formiranje plodova, veća osetljivost na bolesti i zagađenje voda – savetuje Lazarov i preporučuje redovnu analizu zemljišta svake druge do treće godine, primenu azotnih đubriva uskladiti sa fenofazom biljke i oblikom azota, npr. amonijačni u jesen, nitratni u proleće, kombinovati organska i mineralna đubriva radi boljeg iskorišćenja azota.
Tekst i foto: Gordana Nastić
